Preduzeća u zagrljaju srpske hobotnice

Prema dosadašnjim saznanjima, Jerkovićeve firme bile su samo jedan krak „srpske hobotnice“, kako se sve češće naziva mreža koju je u Srbiji počeo da plete Antun Stanaj, uhapšen zbog šverca cigareta 2007. godine u policijskoj akciji „Memfis“ (u kojoj je „pao“ i Jerković), a do kraja je izgradio Darko Šarić. I u istrazi koja je bila otvorena 2007. godine naslućivalo se da su pipci te hobotnice zašli mnogo dublje u privredni sistem nego što je to na prvi pogled bilo vidljivo i policija je, prema nekim izvorima, bila spremna da nastavi započeti posao. Služba za borbu protiv organizovanog kriminala je čak te i naredne godine proveravala veze između Stanajevih firmi i njegovih poslovnih partnera, ali nijedna krivična prijava nije podignuta. Spekuliše se da su tragovi vodili „suviše visoko“, do nekih tadašnjih i sadašnjih visokih funkcionera i navodno je neko iz vrha vlasti sve zaustavio. Koliko su te pretpostavke tačne, nemoguće je proveriti, ali sumnju izaziva to što su sve firme iz tog miljea nesmetano nastavile da rade. U većini njih, zaposleni su tvrdili da novi vlasnici isisavaju kapital, da ne isplaćuju zarade, a ugovorene investicije „realizuju“ fiktivnim fakturama. Ni česti višemesečni štrajkovi zaposlenih nisu uspeli da privuku pažnju nadležnih, a ugovori su raskidani ili je uvođen stečaj tek kada iz preduzeća, koje je pre privatizacije i imalo neke šanse, više nije imalo šta da se izvuče, kada su dugovi dostizali astronomske iznose, a sva imovina data pod hipoteku.

Jerković nije jedini „biznismen“ koji je poslovnu karijeru započeo ranih 90-ih zahvaljujući saradnji sa Željkom Ražnatovićem Arkanom, ali je pažnju javnosti privukao kasnije, kada je u privatizaciji, od 2005. do početka 2008. godine, na svoje ime, na ćerku, suprugu, bratanicu ili u konzorcijumu, uspeo da kupi 23 firme. Do vlasništva u najvećem broju preduzeća, čak 17, došao je na aukcijama Agencije za privatizaciju, dok je preostale firme, iz portfelja Akcijskog fonda, pazario na Berzi. Na meti Jerkovića i njegovih saradnika bile su vojvođanske firme koje po prirodi poslovanja upravljaju velikim količinama gotovog novca, a pogodne su i za „poseban biznis“ prevoza robe. Najčešće su kupovana autotransportna preduzeća, koja u svom sastavu imaju i autobuske stanice, zatim firme iz sektora poljoprivrede, a zbog te orijentacije zaradio je epitete „kralja drumova“ i „kralja oranica“. Paralelno sa njim, u privatizaciji vojvođanskih preduzeća javljalo se još nekoliko firmi, ali su i delatnosti bile podeljene, pa su neki ljudi bili zaduženi za kupovinu medijskih kuća, a neki za preduzeća koja se bave sekundarnim sirovinama. Među Vojvođanima tada se spekulisalo da su glavni kupci pripadnici crnogorsko-albanskog „poslovnog klana“, što su vezivali za pokušaj da se izmeni nacionalna struktura u Pokrajini. Ispostavilo se, međutim, da su pravi ciljevi mnogo profanije prirode i da nemaju mnogo veze sa tom teorijom zavere.

U akciji „Memfis“ prilično jasno je rasvetljena uloga Jerkovića kao i Stanaja, predsednika upravnog odbora porodične firme Rokšped iz Podgorice, koja se preko svoje srpske ćerka-firme Agrokop takođe javlja u brojnim privatizacijama. Stanajeva preduzeća kupovala su i firme koje se bave transportom ili prevozom putnika u pograničnim delovima zemlje, naročito prema Crnoj Gori i Kosovu, preko kojih je tekao kanal šverca, a roba je najčešće skladištena u Vojvodini, pa su tako u bačvama nekoliko Jerkovićevih vinarskih podruma, umesto pića, „sazrevali“ boksovi cigareta. Iako je Stanaj uhapšen još pre tri godine, njegove firme nastavile su nesmetano da rade i ulaze u nove transakcije. Istina je da je većina poslova u tom periodu prešla na Darka Šarića, pa su i izmene u vlasničkoj strukturi Stanajevih preduzeća bile simbolične, osim što su, preko upravnih odbora, za rukovođenje bili zaduženi Šarićevi ljudi, poput Zorana Ćopića ili advokata Andrije Krlovića i Radovana Štrpca.

Jerković je zbog šverca cigareta osuđen najpre na sedam godina zatvora, a potom je u reviziji Vrhovni sud smanjio kaznu na tri godine, ali on još nije otišao da je odsluži. U međuvremenu, nastavio je da preduzeća kupuje, preprodaje i isisava kapital iz njih. Istina je da je Agencija za privatizaciju poništila 10 kupoprodajnih ugovora, ali reč je o preduzećima koja su odmah po prelasku na državne jasle, završila ili u stečaju ili su na korak od njega. Od 17 firmi do kojih je Jerković došao na aukcijama, dva ugovora raskinuta su u 2008. godini. Reč je o preduzeću Fruška gora iz Sremske Mitrovice, koje se bavi prikazivanjem filmova (nalazi se u stečaju), kao i o Autosaobraćaju 7. juli iz Šapca, koje je po prelasku kapitala u Akcijski fond dospelo na Berzu, gde su većinski paket kupile firme NPCO (u stopostotnom vlasništvu britanskog NPCO Limited, mada se spekuliše da je pravi vlasnik visoki funkcioner u jednoj od partija na vlasti) i Bolvesani (čiji je vlasnik Verica Mandić). Obe te firme u više navrata su poslovale sa Jerkovićem i u nekoliko preduzeća su suvlasnici.

Najveći broj ugovora raskinut je u prošloj godini, a razlog je ili neplaćanje rate za kupovinu ili nezakonito raspolaganje imovinom. Jerković je ostao bez Severtransa iz Sombora, Bačkatransa, Kulatransa, poljoprivrednog dobra „Aleksa Šantić“ iz istoimenog mesta, zatim Agrobačke iz Bača, Vrdnika iz Vrdnika i Mladog borca iz Sonte, a u januaru ove godine i bez Veterinarske stanice iz Bačke Topole.

Preduzeće Krušik plastika, kupljeno početkom 2007. na ime ćerke Višnje, Jerković je prodao kompaniji NPCO krajem prošle godine, dok je advokat Radovan Štrbac u maju 2009. kupio od njega poljoprivredno dobro Jedinstvo iz Gajdobre. Reč je o preduzećima koja su kupljena na šest rata, a ugovore sa Agencijom za privatizaciju preuzeli su novi vlasnici. U posedu Jerkovića, od firmi kupljenih na aukcijama, ostalo je pet preduzeća, uglavnom onih koje je platio odjednom i koja su izašla iz sistema kontrole Agencije, ali je u međuvremenu i neka od njih prodao partnerima. Tako su Mlin-pek, Grmeč i Poljostroj, ostali u posedu Jerkovića. Spekuliše se da je Poljoprivredu iz Sente prodao Miljanu Vučkoviću (koji je i prilikom kupovine na aukciji predvodio konzorcijum u čijem je sastavu bila Višnja Jerković), dok su novi većinski vlasnici sa po 25 odsto udela u Srem ekspresu – BJN fajnenšel (čiji je osnivač firma sa Kipra), kao i već pomenuti NPCO i Bolvesani.

Autobanat

Od firmi koje je Jerković kupio na Berzi, najviše pažnje privlačio je Autobanat. U prvim transakcijama, vlasnici te firme bili su sa 23 odsto udela Univerzal holding iz Beograda (vlasništvo Dušana Stupara, koji je sa mesta načelnika DB za Beograd ušao u poslovne vode, a u privatizaciji kupio oko 20 firmi) zatim Jerkovićeva Topola trans sa 21 odsto vlasništva, a sa manje od deset odsto bili su Višnja Jerković, Dumetiko, Kontrol bas komerc i Alhaj. U sadašnjoj strukturi kapitala ostale su dve poslednje firme, a novoupisani su Tim oil (18 odsto akcija) i NPCO (66 odsto).

Mladi borac

Zanimljivo je da je kapital Mladog borca, kao i ostalih firmi, posle raskinute privatizacije prvo prešao u Akcijski fond. Upravni odbor tog poljoprivrednog dobra, koje je raspolagalo sa 350 hektara svojih oranica, a obrađivalo još oko 1.700 hektara tuđe zemlje, odlučio je sredinom prošle godine da firmu izda u zakup advokatu Radovanu Štrpcu (koji je bio i član tog upravnog odbora). On je isplatio dugove i od tada uzimao svu zaradu, ali se posumnjalo da je novac za tu transakciju dobio od Šarića, i Mladi borac se na listu privremeno oduzete imovine upisao kao prvo preduzeće na koje je primenjena ta mera.