Privredna agonija

 Izostala je i reakcija „stručne“ javnosti koja svakodnevno „telali“ po novinama i panel-diskusijama očekujući neku funkciju u vlasti. Suočavanje sa relevantnim činjenicama predočenim u ovom izveštaju odloženo je na neodređeno vreme. Time smo još jednom potvrdili potpunu „nacionalnu nesvest“ izbegavajući da u širokoj debati pokušamo tražiti izlaz za posustalu privredu koja se i dalje nalazi u stanju loše beskonačnosti.

„Neprofitabilnost privrede opredeljena je gubicima koji su ostvareni po osnovu finansijskih i ostalih aktivnosti. Manjak sredstava za finansiranje tekućeg poslovanja uslovio je visoku nelikvidnost i godišnji rast prezaduženosti i dalje gomilanje gubitaka“, kaže se u izveštaju.

Iluziju o blagom oporavku privrede stvorio je skokovit rast izvoza od skoro 25 odsto kao i prirast nivoa industrijske proizvodnje od 5,5 odsto. Pozitivne rezultate iskazale su grane privrede na koje nismo mogli pogrešnom politikom uticati, a zavisile su više od prirode nego od ekonomske politike: poljoprivreda, rudarstvo, proizvodnja energije. Bolji rezultati posledica su i niskih statističkih baza iz 2012. godine.

U prošloj godini u Republici Srbiji privrednu aktivnost je obavljalo 115.613 privrednih društava. Finansijski izveštaj je podnelo 95.133. U 2013. godini privredna društva su zapošljavala 991.030 radnika ili 18.970 radnika manje u odnosu na prethodnu godinu. Kuriozitet predstavlja činjenica da četvrtina (oko 25 odsto) od ukupnog broja društava ne zapošljava ni jednog radnika, a njihov broj je povećan u prošloj godini za 1.257. Društva bez zaposlenih najbrojnija su u sektorima G – trgovina na veliko i malo (9.202 ili 35,1 odsto), C – prerađivačka industrija (4.504 ili 17,2 odsto), M – stručne, inovacione i tehničke delatnosti (2913 ili 11,1 odsto). Njihovi ukupni prihodi veći su 3,2 procenta, a rashodi manji za 8,6 odsto. A da svako društvo prijavi u radni odnos samo osnivača, bilo bi to novih 20.000 radnih mesta.

Uočljivo je da privredna društva koja zapošljavaju od 11 do 50 radnika beleže najveće smanjenje zaposlenih – četiri odsto. Ostali prihodi su umanjeni za 5,3 odsto, dok su ostali rashodi povećani za 3,0 odsto. Negativan neto finansijski rezultat iskazan je u iznosu od 23.119 miliona dinara. Strašno! Neto gubitak iskazalo je 32.166 društava.

Značajno povećanje beleže gubici iznad visine kapitala za 16,6 procenata iskazanih u iznosu od 1.152.572 miliona, a iskazalo ih je 26.614 društava. Smanjeno je učešće sopstvenog kapitala u ukupnim sredstvima finansiranja sa 34,3 odsto na 33,4 odsto. Na jedan dinar pozajmljenog kapitala koriste 0,58 sopstvenog. Kumulirani gubici privrede iznose 2.856.712 miliona dinara i beleže međugodišnji rast od 13,9 odsto.

Dramatična je i činjenica da je gubitke iznad visine kapitala iskazalo 26.614 društava dok je gubitke do visine kapitala iskazalo 39.168 privrednih društava.

Još strašnije: Negativan neto finansijski rezultat prerađivačke industrije enormno je porastao u odnosu na prethodnu godinu sa 3.230 miliona dinara na 41.282 miliona dinara -13 puta ili 1.300 procenata.

Nemam više snage da nabrajam podatke o privrednoj agoniji. Od ovako dramatičnih statističkih podataka još veću rezignaciju izaziva ponižavajući odnos koji predstavnici „političke elite“ imaju prema onima koji zavređuju najveću društvenu pažnju. Stalno nas kinje da preduzimaju nešto mada privrednici znaju da nije urađeno ništa. Ponižavajući muk vlasti, struke, nauke i javnosti.

A tek nas čeka poslednji čin privredne drame koju su režirali loši režiseri, a u kojoj glume još lošiji glumci. Privreda će po treći put od 2009. godine ući u recesiju. „Likvidnost na nivou sektora je pogoršana, dok je rizik izmirivanja obaveza po osnovu kamata iz ostvarenih poslovanja i dalje visok“, kaže izveštaj. BDP je u prvoj polovini godine pao za jedan odsto, za koliko je pala i industrijska proizvodnja, promet u maloprodajama rapidno opada, rašće broj nezaposlenih, smanjivaće se obim investicija, sve teže će se dolaziti do kredita, svako svakom duguje… Od najavljenih mera fiskalne konsolidacije i dodatnih mera štednje privrednicima se diže kosa na glavi. Sve najavljene mere su recesionog karaktera, jer dodatno smanjuju agregatnu tražnju. Novi nameti ne prestaju da opterećuju poslovanje…

Za promenu odnosa prema privredi valjalo bi, za početak, pročitati izveštaj APR-a; tekst svojevrsne „privredne tragedije“. Ona ima samo stotinak strana. Sve privredne bajke su već ispričane, a mađioničarski trikovi „provaljeni“. Vreme je za mrsku stvarnost. Nažalost, dramatičnu.

Autor je predsednik Komore malih i srednjih preduzeća