RADULOVIĆ: Da se nađe gde bacamo pare

Sam Radulović nije hteo da govori o visini rasterećenja rada koje Vlada razmatra, niti o konkretnim merama za pokrivanje manjka koji će nastati, osim što je rekao da će pad poreza i doprinosa biti značajan i da će na kontra strani biti uvedene mere štednje u agencijama i javnim preduzećima, a da će drugi porezi morati da budu povećani.

Ministar je nagovestio da rasterećenje zarada neće biti jednako za sve poslodavce, rekavši da će „oni koji zapošljavaju više, dobiti i veće rasterećenje“. Radulović je istovremeno najavio i napuštanje sistema subvencija za otvaranje novih radnih mesta, ali ne naglo. On je dodao da se subvencionisanje može sprovesti i po drugom modelu, a ne samo po otvorenom radnom mestu.

– Prvi prioritet je pronaći gde bacamo pare, odnosno na šta trošimo, a da to ne doprinosi razvoju. Prema podacima Svetske banke, samo u raznim agencijama i javnim preduzećima potroši se 750 miliona dolara godišnje. To je veliki novac i samo ta ušteda je na nivou ozbiljne poreske reforme. Zato sada pravimo lične karte svih preduzeća, bez kojih nijedno od njih neće moći da dobije garancije države za bilo kakav kredit. Postoji mnogo otpora, ali to je bitka koju moramo da dobijemo – rekao je Radulović. Upitan da li će smenjivati direktore u javnim preduzećima, on je rekao da će „svaki od njih dobiti šansu da dokaže da je vredan posla koji obavlja“.

Radulović je dodao da će Vlada početkom oktobra u javnost izaći sa nizom kratkoročnih, srednjeročnih i dugoročnih mera i da će dinamika svake od njih biti tačno utvrđena.

– Nije pitanje da li smanjivati opterećenje rada, već koliko ove godine, koliko sledeće, a koliko 2015. i koje stroge mere štednje preduzeti a da ne pogode najsiromašnije. Zakon o radu moramo da promenimo tako da omogućimo lakše otpuštanje ljudi, čime ćemo omogućiti i lakše zapošljavanje. Sada nijedan poslodavac ne želi da zaposli čoveka starijeg od 50 godina, jer zna da mora da mu isplati otpremnine za ceo radni staž ako ga kasnije otpusti – rekao je Radulović.

On je ocenio da će smanjenje poreza i doprinosa najveći efekat imati na smanjenje rada na crno, što će onda povećati broj onih koji te poreze plaćaju.

– Kada je Dominik Štros Kan bio ovde, zajedno smo kao razvojnu šansu Srbije videli upravo crno tržište. Kada dobrom poreskom politikom budemo ljude stimulisali da pređu u legalne tokove, time ćemo odmah povećati bruto domaći proizvod. Rezultati će se videti već 2014. godine. Ako pitanje zapošljavanja ne rešimo, nismo ništa uradili – rekao je ministar.

Kako bi u tome uspeo, Radulović je najavio da će ubuduće, kada se uvede „razuman poreski sistem“, inspekcije biti fokusirane upravo na suzbijanje sive zone, a ne na firme koje legalno posluju.

– Kada imate razuman poreski sistem, onda tolerancija može da bude nula. U suprotnom, vi možete deklarativno da se zalažete za to, ali to ne možete i da sprovedete – rekao je Radulović, koji ne veruje da je predlog privrede da se maksimalni rok za rad na određeno poveća sa godinu na tri godine, dobra ideja, „pod uslovom da se olakša otpuštanje“.

Kao primer problema sa kojima se privrednici danas suočavaju, on je naveo nekog ko zarađuje 300 evra mesečno, na šta bi po zakonu morao da plati 120 evra poreza i doprinosa, što znači da bi njemu ostalo 180 evra.

– Nije realno očekivati da moler ili programer koji uradi neki posao za taj honorar, državi da toliko novca – naglasio je Radulović. On je rekao da je Srbija od početka globalne krize izgubila 300.000 radnih mesta, a ako se računaju i poslovi u sivoj zoni, onda je čak 600.000 ljudi ostalo bez posla.

– To je tektonski poremećaj. Ne znam kako smo uopšte preživeli do sada – prokomentarisao je ministar.

Radulović je još dodao da on koordinira rad ministarstava na izmenama niza zakona od Zakona o radu do Zakona o planiranju i izgradnji i da će nova regulativa biti spremna do kraja godine. Otkrio je i da u Vladi postoji opredeljenje da se sklopi novi aranžman sa Međunarodnim monetarnim fondom.

Progresivno oporezivanje

Dragoljub Rajić iz Unije poslodavaca Srbije rekao je da porezi i doprinosi moraju da se smanjuju na sve plate od najniže do prosečne i da mora da se uvede progresivnost u oporezivanju. „Opterećenje rada mora da se smanji sa 64,5 na 40 odsto, ali i da se ukine apsurd da se plate koje su pet, šest puta veće, oporezuju isto kao i plate u tekstilnoj industriji i zanatstvu, gde su profiti niski. On naglašava i da Srbija ne sme da se oslanja samo na strane investicije, jer „strana ulaganja nigde u regionu nisu glavni izvor zapošljavanja“. „Najveći udeo u broju zaposlenih strani investitori imaju u Češkoj – 15,2 odsto, a u svim ostalim državama mnogo manje“, rekao je Rajić.

Kompromis

Milan Knežević, potpredsednik Asocijacije malih i srednjih preduzeća rekao je da smanjenje poreza i doprinosa stvara motiv za poslodavce da iz sive zone pređu u legalne tokove i da je potrebno da se stvore uslovi za profitabilno poslovanje preduzeća. „Ako ne dođe do pomaka u naredna četiri meseca… mi više nemamo strpljenja“, upozorio je Knežević. Rešenje problema, on vidi u izmenama Zakona o radu koje će biti kompromis između želja privrednika, sindikata i države.