Ruski kredit – slamka za spas Srbije

Po mišljenju profesora Ekonomskog fakulteta Milojka Arsića, koji je bio i član ekonomskog saveta dosadašnjeg premijera, „stanje budžeta dramatizuje se kako bi bio napravljen prostor za povećanje PDV-a“

– Generacijski ali i sa stanovišta dobre budžetske politike neprihvatljivo je da se tekuća plaćanja finansiraju iz kredita koji će otplaćivati naredna pokolenja. Daleko veći efekat imalo bi ukidanje Zakona o fiskalnoj decentralizaciji, čiji inicijator je upravo bio Dinkić, i kojim su neki prihodi preneti lokalnim samoupravama a da im pri tom nisu prenete i obaveze, zbog čega je budžet na kraju godine tanji za oko 40 milijardi dinara. I kad bi se taj zakon sada ukinuo, ili se obaveze prenele na lokal, što bi bila prava decentralizacija, to bi javne prihode uvećalo u poslednjem kvartalu za deset milijardi dinara – objašnjava Arsići dodaje da je u najmanju ruku nekorektno tvrditi da ne postoji budžetska rezerva, kada stručnjaci i te kako znaju da se državna kasa i kod nas i u drugim državama puni iz tekućeg priliva.

On očekuje da se smanji i planirani rast zarada i penzija, da se to svede „tek na meru održavanja obaveze“ i dodaje da bi značajne uštede mogle da se dobiju ukidanjem brojnih neproduktivnih subvencija. „Nema opravdanja da se novac svih građana daje na korišćenje samo nekim privrednicima ili strancima. I za ta davanja koja su važan uzrok budžetskog deficita, inicijator je bio Dinkić“, podseća naš sagovornik.

Međutim, Saša Đogović, saradnik Instituta za tržišna istraživanje, tvrdi da je prethodna vlada uljuljkivala javnost u virtuelni svet, bajke koje su skrivale ozbiljnost situacije u kojoj se nalazi ekonomija zemlje.

– Jako je dobro ako novi saziv prekine tu praksu i u startu počne da gradi iskren odnos prema javnosti. Tako Dinkićevu izjavu vidim kao nameru da se građani upoznaju sa realnim stanjem i da se kaže tačno koje mere na kratki, srednji ili dugi rok mogu da donesu rezultate. Jasno je da će zbog pritiska na budžet morati da dođe do novog zaduživanja, pa iako na prvu loptu ne izgleda dobro da se ruski kredit umesto u infrastrukturu, iskoristi za budžetsku podršku, to je ipak bolje nego da se stvaraju nove obaveze kod banaka koje imaju znatno više kamatne stope – kaže za Danas Đogović.

On dodaje da bi paralelno sa tim trebalo insistirati na novom aranžmanu sa MMF-om, zatražiti od njega makroekonomsku podršku za preuzetu obavezu suštinskih reformi poreskog sistema, javne uprave, pravosuđa, zdravstva, penzionog sistema. Ukoliko se na jesen donese i novi zakon o javnim nabavkama, što podrazumeva značajne uštede u tim troškovima, javnost će videti da se, i pored novog zaduživanja, stvari kreću na bolje a i za investitore, bio bi to signal da je smanjen poslovni rizik zemlje.

– U početku, bilo bi značajno pročešljati parafiskalne namete, neselektivno subvencionisanje, povećati PDV i verovatno zamrznuti rast zarada i penzija za neko vreme. Drugim rečima, treba budžetske izdatke, skrojene uz pretpostavku da će rast BDP-a iznositi 1,5 odsto, prilagoditi činjenici da je zemlja u recesiji, privreda u depresiji. Ja sam u to vreme upozoravao da je toliki rast nerealan i da će u najboljoj varijanti biti oko nule. To se, nažalost, ostvarilo, a kada se do kraja godine budu sveli pokazatelji, kada se uključi pad proizvodnje u poljoprivredi, industriji, izvozu, imaćemo negativnu stopu rasta od najmanje 1,5 ako ne i do tri odsto – zaključuje Đogović.

I neka od udruženja poslodavaca kao lek za budžetski deficit predlažu smanjenje zarada u javnom sektoru i zamrzavanje penzija. Ipak, malo je verovatno da će ta mera u ovakvoj koalicionoj većini ugledati svetlost dana. Penzioneri se, pri tom, uzdaju u Jovana Krkobabića, za koga kažu da odbija i razgovor na tu temu i da „pod miškom uvek nosi koalicioni sporazum“. On ni u jednoj varijanti neće pristati na realno smanjenje penzija, a u tome ga i usvojeni zakon podržava. Iz njegovog okruženja upozoravaju da bi ograničenje zarade ugrozilo potrošnju, a i inače niska kupovna moćstanovništva, dodatno bi se odrazila na tražnju i ugasila domaćoj privredi bilo kakvu nadu za oporavak. U problemu bi se, po svemu sudeći, našla i javna, komunalna preduzeća, jer bi njihova nenaplaćena potraživanja narasla a to bi dalje zatvorilo krug u krizu međusobnih plaćanja.

Agencije na tapetu

Prostor za uštede, međutim, vidi se u, takođe najavljenom, smanjenju broja raznih državnih agencija, komisija, regulacionih tela. Iako većina stručnjaka naglašava da je tu rečo simboličnim iznosima u zbiru, oni mogu da se značajno uvećaju ako bi se sistem finansiranja tih institucija uredio na drugi način. U dosadašnjem modelu, većina agencija dobijala je u nadležnost neku oblast i pravo da naplaćuje razne naknade za svoje usluge. Iz tog novca su finansirali često neprimereno visoke zarade i sve ostale troškove. Jedan od predloga koji bi vlada, po svemu sudeći, mogla da razmatra, jeste da sav novac od naplaćenih taksi i nadoknada ide u državni budžet a da zaposleni u agencijama primaju zarade kao i ostala državna administracija.

Ministarstvo finansija: Ima novca za plate i penzije

Javne finansije su stabilne i država će i u narednom periodu nastaviti da na vreme izvršava sve svoje obaveze. Trenutno se na računima izvršenja Republike Srbije nalazi više od 35 milijardi dinara, a do kraja meseca se očekuje dodatni priliv od oko 10 milijardi dinara od emisije obveznica. Imajući u vidu da su prihodi budžeta u julu mesecu viši od planiranih, ovaj iznos je sasvim dovoljan da se nesmetano finansira deficit u narednih nekoliko meseci, saopšteno je juče iz Ministarstva finansija uz ocenu da čak i ako bi tehnička vlada imala mandat do kraja godine, „sve zakonske obaveze za plate, penzije ili socijalna davanja ispunjavale bi se kao i do sada, bez dana zakašnjenja“.