Samo izvoz zaslužuje podsticaje

Prema rečima profesora Ekonomskog fakulteta u Beogradu Milojka Arsića, dosadašnje subvencije nisu postigle željene ciljeve, ni po pitanju visine investicija ni po pitanju zapošljavanja, zbog čega smatra da bi ih trebalo smanjivati, a nikako povećavati.

– Subvencije za otvaranje novih radnih mesta jesu donekle dale rezultate, ali ne onoliko koliko je bilo predviđeno, a Srbija sada nije u fiskalnoj situaciji da bi mogla da nastavi sa njima. Čak je i Fijat „klimav“, jer bez obzira na sve direktne i indirektne podsticaje, poput poreskih olakšica, ni tu nisu postignuti veliki efekti. Srbija je do sada imala nižu stopu investicija, a višu stopu subvencija u odnosu na okruženje. Ukupne državne subvencije u zemljama Evropske unije dostižu u proseku po 1,5 odsto BDP-a, a u Srbiji su bile tri procenta. Sada su sa smanjenjem i dalje na 2,5 odsto i planirano je da tako ostane i u narednim godinama – kaže Arsić, dodajući da budžetom nije precizno definisano za šta će se sve i u kojoj meri koristiti subvencije, mada je poznato da će za poljoprivredu biti odvojeno 0,6 do 0,7 odsto BDP-a.

Upravo zbog toga što je struktura subvencija nepoznata, moguće je, kako kaže, da je država već pri sastavljanju ovogodišnjeg budžeta računala sa podsticajima za nove investicije, što bi značilo da ona po zakonu može da donese najavljenu uredbu, bez potrebe za rebalansom budžeta.

Ipak, Arsić smatra da to nije dobra politika i da bi Vlada trebalo da odustane od ovakvih poteza.

– Umesto toga bi trebalo povećavati javna ulaganja, odnosno graditi infrastrukturu koja će zatim privući i nove investitore – dodaje ovaj stručnjak.

Predsednik kompanije Tarket Sintelon Nikola Pavičić kaže da lično nije za subvencionisanje investicija po radnom mestu, ali da podržava onaj deo programa kojim je država spremna da direktno učestvuje u investicijama.

– Bitno je da dođe do investiranja, a poslodavci će onda zaposliti onoliko radnika koliko im je potrebno. Zato nisam za to da se daje do 7.000 evra po radnom mestu. Mnogo značajnija mera, koju bi trebalo dodatno razraditi, jeste plan da država uđe svojim novcem u pojedine projekte, učestvujući sa do 50 odsto u ukupnoj investiciji. Ali, tu bi trebalo ulagati u one izvozne projekte koji se bave preradom domaćih sirovina, kako bismo ostvarili veliki neto prihod. To znači da treba ulagati u hranu, što je radila i sama Evropska unija – smatra Pavičić.

Naglašavajući da u preradi hrane skoro da nema uvoznih sirovina, uz izuzetak energenata, Pavičić dodaje da bi upravo te investicije mogle da dovedu do brzog rasta neto izvoznih prihoda, što je Srbiji potrebno zarad smanjenja spoljnotrgovinskog deficita, to jest radi smanjenja zaduživanja. Upravo zbog toga, ovaj biznismen predlaže da se visina državnih subvencija veže prevashodno za neto izvoz koji kompanije budu ostvarivale.

Podsticaji od 3.000 do 7.000 evra

Kako je objavljeno, Vlada Srbije namerava da poslodavce koji ulažu u proizvodnju, usluge koje mogu biti predmet međunarodne trgovine i strateške projekte, subvencioniše sa 3.000 do 7.000 evra po radnom mestu. Visina podsticaja zavisiće od mesta investicije, tako što će veći podsticaji biti davani za ulaganje u manje razvijena područja. Država će velikim investitorima finansirati i do polovine ulaganja, pa će tako za pokretanje proizvodnje vredne 50 miliona evra država dotirati celih 25 miliona.

Loša iskustva sa subvencijama

Dosadašnja iskustva sa davanjem državne pomoći privatnim firmama su prilično loša. Srbija je tokom 2013, prema podacima Ministarstva finansija, kako prenosi Istinomer, dala 81 milion dinara subvencija (720 miliona evra). Rezultat je bio da je od 10 kompanija koje su dobile po više od 100 miliona dinara, čak četiri njih godinu završilo sa gubitkom. Najslabiji rezultat je, kako dodaje Istinomer, ostvarila američka kompanija Kuper tajer, koja je 2011. godine kupila kruševački Trajal. Kuper tajer je 2013. godine iz budžeta dobio 117 miliona dinara, a na kraju godine imao je gubitak od čak 800 miliona dinara.