Srljanje u nuklearnu avanturu

Ono u čemu se eksperti slažu je da bi za izgradnju nuklearke Belene, u procentu od recimo 10 odsto, Srbija morala da izdvoji oko 630 miliona evra. S druge strane, dok jedni smatraju da bi bilo bolje da država ulaže u izgradnju energetskih proizvodnih postrojenja u Srbiji, drugi navode da u uslovima akutne nestašice električne energije u regionu i učešće u projektima koji se realizuju u inostranstvu predstavlja korist za elektroenergetsku stabilnost zemlje. Sijka Pištolova, urednica sajta Enerdžiobzerver za Danas ističe da je izgradnja NE Belene dobar projekat, ali za Bugarsku.

– Mnogo je nepoznanica vezano za taj posao. Jedna od najvećih je cena izgradnje nuklearne elektrane Belene. Nuklearke su skupa igračka i Srbija bi bez obzira u kom procentu učestvuje morala da kao partner izdvoji znatnu sumu za svoju participaciju. Mislim da kada je reč o Srbiji od tog posla nema ništa i smatram da bi država trebalo da ulaže u izgradnju elektrana u zemlji. Prošlo je 25 godina od izgradnje poslednjeg proizvodnog objekata u Srbiji i podizanje novih postrojenja je od nasušne potrebe. Srbija bi trebalo da obrati posebnu pažnju na izgradnju obnovljivih izvora energije koji predstavljaju budućnost – poručuje naša sagovornica.

Milan Kovačević, konsultant za strana ulaganja, smatra da učešće u izgradnji Belene ne bi bio dobar potez za Srbiju.

– U tako ambiciozne projekte ulazi se samo u slučaju kada postoje garancije da je to profitabilno. Iz niza razloga veliko je pitanje da li bi partnerski odnos Srbije u izgradnji NE Belene bio povoljan. Ideja o izgradnji nukelarke Belene dugo postoji, ali još nije zaživela, a nisu rešene ni dileme koliko će koštati njena izgradnja. Nije poznato po kojoj bi ceni Srbija dobijala struju iz NE Belene. Nejasno je zasad da li bi cena bila tržišna ili bi električna energija stizala besplatno ili po proizvodnoj ceni – naglašava sagovornik Danasa i dodaje da je, s obzirom na deficit u budžetu i nedostatak novih proizvodnih energetskih objekata, za Srbiju svakako bolje da ulaže u eneretiku u našoj zemlji i zapošljava naše radnike umesto da pomaže Bugarskoj u izgradnji nukelarke.

Sa druge strane Ilija Plećaš, naučni savetnik u Institutu za nuklearne nauke Vinča tvrdi da Srbija treba da učestvuje u izgradnji nuklearke Belene.

– Reč je o važnom projektu iz čije realizacije nikako ne treba izostati. Čak i kada bi Srbija u izgradnji nuklearke učestvovala sa svega jedan do 1,5 procenata to bi bilo od značaja. Naravno, unosnije bi bilo da taj procenat učešća bude veći i nadam se da će naša strana tokom pregovora u Sofiji uspeti da se izbori za to. Učešće u izgradnji nuklearne elektrane Belene bila bi prilika da se obuči mladi stručni kadar iz naše zemlje koji se bavi nuklearnom naukom – tvrdi Plećaš. On dodaje i da se nada da će u Srbiji biti ukinut moratorijum na izgradnju nukelarnih elektrana.

Bugarska neće graditi bez profita

Sofija – Bugarska neće graditi nuklearnu centralu Belene po svaku cenu, saopštio je bugarski ministar ekonomije, energetike i turizma Trajčo Trajkov. Prema njegovim rečima, Rusija i Bugarska se prvo moraju dogovoriti oko cene izgradnje ove elektrane, kako bi bila rešena druga pitanja u vezi sa njom. Ministar Trajkov je dodao da Bugarskoj Belene nije neophodna i da će elektrana biti građena samo u slučaju da Bugarska ima profit, a ne da gubi novac od tog projekta. Tanjug

Dodatni trošak

Pištolova ističe da je ruska tehnologija koja je planirana za izgradnju Belene isto toliko kvalitetna kao i zapadna i da taj segment neće predstavljati bilo kakav problem. Međutim, dodaje Pištolova, Srbija bi, kao manjinski akcionar u elektrani Belene, morala da odvoji dodatnu sumu novca za nabavku nuklearnog goriva za rad elektrane i skladištenje već iskorišćenog goriva.