Ušteda 47 dinara po radniku

 Istovremeno, država je podigla stopu doprinosa za penzijsko-invalidsko osiguranje sa 22 na 24 odsto, čime je praktično cela ušteda svedena na razliku u neoporezivom delu plate. Međutim, kada se pogleda realni efekat koji nove stope imaju na količinu novca koji će poslodavci od sada morati da izdvajaju za zarade zaposlenima, vidi se da su uštede sasvim marginalne i da se kreću od nekoliko desetina dinara do maksimalno nekoliko stotina. Tako se pokazuje da je jedina bitna posledica novih poreskih izmena smanjivanje prihoda lokalne samouprave (redukcijom poreza na zarade koji njima pripada) i „presipanje“ tog novca u Fond za penzijsko-invalidsko osiguranje putem povećanja stope doprinosa.

Kako za Danas objašnjava Milan Pejić iz računovodstvene agencije Kardea, uštede koje omogućava novi zakon iznose 47 dinara po zaposlenom. Ovakav račun dobija se kada se uzme recimo bruto plata od 50.000 dinara. Prema dosadašnjim propisima, neto zarada koja je odgovarala toj bruto plati bila je 36.103 dinara, dok će od sada poslodavci za isti iznos bruto plate radnicima moći da isplate tačno 36.150 dinara. Naravno, poslodavci će moći radnicima da ostave i istu zaradu koju su im do sada isplaćivali, a da uštede zadrže za sebe.

Prava razlika se po Pejiću vidi tek kod zaposlenih koji zarađuju bar 600.000 dinara u bruto iznosu, odnosno kod onih koji su do sada primali bar 477.476 dinara neto. Ovakvi radnici će sada na osnovu poreskih izmena moći da računaju na 6.284 dinara višu neto zaradu, pri nepromenjenom bruto iznosu plate.

Kako ističe Pejić, da je država umesto povećanja neoporezivog dela na 11.000 dinara, kao novu granicu odredila 10.530 dinara, postigla bi neutralni efekat, odnosno nove poreske izmene ne bi ni na koji način uticale na izdatke poslodavaca.

Nova poreska pravila kod poslodavaca su izazvala nezadovoljstvo i zbog toga što je država odlučila da ih primeni naglo, odmah po usvajanju zakona, na samom kraju maja. Pošto je kraj meseca period kad mnoge firme isplaćuju zarade, te pošto je distribucija Službenog glasnika kasnila u mnogim manjim mestima u Srbiji, došlo je do toga da veliki broj firmi nije znao na koji način da obračuna plate radnicima. Neki nisu uopšte znali za usvojene izmene, drugi su znali da postoje, ali nisu bili sigurni kakve su tačno nove osnovice, dok su treći mislili da će se nova pravila primenjivati tek od 1. juna. Ovaj problem su konstatovali i u samoj Poreskoj upravi, zbog čega su 31. maja izdali saopštenje u kojem se navodi da će ova institucija izvršiti preknjižavanje po službenoj dužnosti „imajući u vidu da su neki obveznici izvršili isplate zarada 30. maja sa obračunom poreza od 12 odsto, umesto sa stopom od 10 odsto, kao I da su doprinose obračunali po stopi od 22 umesto 24 odsto“. „Poreski obveznici koji su 30. maja isplatili zarade i predali poreske prijave, treba da podnesu izmenjenu poresku prijavu, a oni koji su izvršili isplatu, a još nisu predali prijavu, potrebno je da predaju ispravnu prijavu“, dodaju u Poreskoj upravi.