Iskustva stečena u rejonizaciji vinogradarskih područja u Srbiji od velikog su značaja i za određivanje koji su krajevi najbolji za gajenje drugih kultura, jer su prikupljeni i detaljno analizirani klimatski i zemljišni uslovi. Dobijeni podaci mogu se iskoristiti pre svega za utvrđivanje optimalnih lokacija za voćnjake, jer oni imaju dosta slične agroekološke zahteve i areal gajenja kao i vinova loza – kažu za Danas u Ministarstvu poljoprivrede.
Napominju da je prvobitni projekat bio ne samo skup, njegova vrednost je oko 1,2 miliona evra, već i veoma kompleksan jer su bioklimatski indeksi dobijeni analizom dnevnih podataka za period od 50 godina, a potom su izrađene tematske mape gde su utvrđeni svi tipovi zemljišta u područjima gde se gaji loza. Time je stvorena baza za zaštitu geografskog porekla vina po novoj regulativi Evropske unije i državne subvencije se dodeljuju samo za podizanje vinograda u okviru rejoniranih područja, objašnjavaju u Ministarstvu i dodaju da bi uz dodatne analize mehaničkog sastava zemljišta i njegovu karakterizaciju to bila dobra osnova za rejonizaciju drugih poljoprivrednih kultura.
– To će, dugoročno gledano, doneti dosta ušteda proizvođačima koji neće podizati zasade na pogrešnim lokacijama, ali i državi da ne subvencioniše proizvodnju van utvrđenih parcela, što bi doprinelo uštedama u budžetu – navode u Ministarstvu poljoprivrede.
I Udruženje za poljoprivredu Privredne komore Srbije podržava projekat rejonizacije u agraru uz tvrdnju da je to jedna od značajnih pripremnih mera koja će doprineti primeni standarda u proizvodnji, efektnijem finansiranju proizvodnje i uvođenju novih tehnologija, što bi sve trebalo da poboljša plasman naših proizvoda na strana tržišta.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
