Zakon o penzijskom i invalidskom osiguranju je sistemski zakon, i rešenja bi morala da se traže u socijalnom dijalogu zajedno sa sindikatima. Nedopustivo je ovo što Vlada sada pokušava, da za tri dana smisli neke promene pod etiketom reformi, prosledi ih Skupštini, poslanici prihvate i to je definitivno i konačno. Bez učešća sindikata. U novembru smo se spremali da razgovaramo o potezima za reformu penzijskog sistema, a zakon je donet za tri dana. Reforma se svela samo na sužavanje dosadašnjih prava, kroz smanjenje penzija i promenu strukture upravljanja Fondom – kazala je Marija Todorović, podpredsednica Udruženog sindikata penzionera Srbije.
Iz iskustava evropskih zemalja, nastavlja ona, jasno se vidi da nema univerzalnog, dobrog zakona, koji bi mogao samo da se prenese u Srbiju.
– Ne možemo presaditi rešenja drugih zemalja, kao što ne može da se kalemi svaka voćka na svaku. Tako i Svetska banka smatra da treba da nam iskroji normative, odelo ne za naše mere, a mi treba da u njega uđemo. Zakonska rešenja moraju da se prave, kroz socijalni dijalog, zavisno od zemlje i uslova u kojima se radi i živi – dodala je Todorovićeva.
Neadekvatno skrojeni normativi penzionog i invalidskog sistema ali i nedostatak socijalnog dijaloga veliki su problem i drugih bivših jugoslovenskih zemalja. Sindikati Crne Gore, a gotovo i čitavo društvo, reformu započetu 2004. vide kao veoma restriktivnu, u odnosu na ukupan socio-ekonomski ambijent te zemlje.
– Umesto da posegnemo za nekim konkretnijim merama, koje se tiču punjenja državnog budžeta i fonda PIO, a odnose se pre svega na redovnu uplatu poreza i doprinosa na zarade zaposlenih, otvaranje novih radnih mesta i povećanje broja zaposlenih koji bi kroz međugeneracijsku solidarnost doprineli tome, mi smo potegli za restriktivnim merama, kao što je podizanje starosne granice na 67 godina i za muškarce i za žene, promene obračuna penzija koji je takođe restriktivan, još restriktivnije uslove za sticanje prava na porodičnu penziju, odnosno podizanje starosne granice za udovce i udovice – kaže za Danas Ivana Mihajlović, pravna savetnica Unije slobodnih sindikata Crne Gore.
Ona dodaje da ono što je trebalo da bude urađeno a nije oslikava činjenica da više od 45.000 ljudi u Crnoj Gori prima minimalnu zaradu od 193 evra.
– S druge strane imamo jako veliki broj zaposlenih koji imaju problem sa radnim stažom, sa neuplaćenim doprinosom, a oni to saznaju tek u trenutku kada pokrenu zahtev za ostvarenje penzije. Pored svih tih reformi koje smo imali od 2004. na ovamo, došli smo u situaciju da Zakon koji je stupio na snagu 2011. menjamo gotovo na svakih pola godine, kako bismo rešili neka od gorućih pitanja – kaže Mihajlovićeva. Ona dodaje da je taj sindikat pred svim poslaničkim klubovima pokrenuo temu reforme penzionog sistema i vraćanje starosne granice iz 2011. godine.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
