Između globalista i suverenista

Mark Abeles: Antropologija globalizacije (09)

Mark Abeles je francuski etnolog i politički antropolog. Mentor u radu na doktorskoj tezi bio mu je Klod Levi-Stros. Od 1979. do 1995. godine radio je kao rukovodilac istraživanja u Laboratoriji socijalne antropologije u Parizu, a 1995. godine u tom gradu osnovao je Laboratoriju za antropologiju društvenih ustanova i organizacija (LAIOS) i bio njen direktor do 2010. godine. Danas je Abeles direktor Francusko-argentinskog centra u Buenos Airesu. U Biblioteci XX vek objavljena je Antropologija globalizacije, u prevodu Ane A. Jovanović.

Jedini nosilac demokratskog legitimiteta, nezamenljivi bedem pred opasnostima „ekonomske svemoći“; u drugu grupu ulaze oni koji, naprotiv, misle da je njeno odumiranje neminovnost. Da li je sudbina državne zajednice da odigra ulogu statiste u procesima kojima će sve teže moći da vlada? Ovo se pitanje stalno i zaoštreno postavlja u raspravama koje se vode između globalista i suverenista. Ako stvar bliže pogledamo, možemo se s razlogom zapitati ne shvataju li preusko, i jedan i drugi tabor, pojam suvereniteta. Drugim rečima, da li se kraj politike utemeljene na državama može sasvim poistovetiti sa iščezavanjem svakog oblika suvereniteta? Kao što smo videli, s globalizacijom je povezan ceo niz preobražaja vezanih za načine kontrole i regulative; to vodi do procesa širih planetarnih razmera u kojem su učesnici heterogeni, u kojem regionalna i transdržavna ravan dobijaju dosad neviđen značaj i u kojem se javni i privatni sektor ujedinjuju.

Po Majklu Hartu i Antoniju Negriju, ti preobražaji za posledicu imaju pojavu novog oblika suvereniteta: Imperije. Ovi autori razlikuju Imperiju od imperijalizma, budući da imperijalizam određuju kao vladanje neke sile svetom. On znači trijumf državnog suvereniteta i odnosi se na svet kojim upravljaju velike sile. Danas, međutim, nije više primereno raskrinkavati američku hegemoniju, kao što se ranije činilo sa velikim kolonijalnim silama. Naime, u globalizovanom svetu ne postoji više jedno središte, određeno mesto u kojem je moć fokusirana; lagano se gube Valerštajnove omiljene razlike između centra, poluperiferije i periferije. Način upravljanja svetom sada je decentralizovan i deteritorijalizovan. Ipak, to ne znači da je suverenitet iščezao; prisutniji je nego ikada, jer je posredi „jedinstvena logika upravljanja“.

Hart i Negri ističu osobenost ovakve istorijske formacije u odnosu na nacionalnu državu. Ta osobenost ogleda se, najpre, u njenim prostornim i vremenskim karakteristikama: Imperiji je svojstveno nepostojanje granice, dok je pojam države neraskidivo povezan sa teritorijalnim međama; zatim, Imperija oličava predstavu u kojoj je „zaustavljen tok istorije“. Za razliku od države, Imperija je „delatna na svim ravnima društvenog poretka; ona zadire u dubine socijalnog ustrojstva“. Suveren nije nestao nego se, naprotiv, nalazi svuda: on je sveprisutan i sveznajući. „On vlada sveukupnim društvenim životom, tako da Imperija predstavlja, zapravo, paradigmatski oblik biološke vlasti“.

Teze kakve iznose Hart i Negri naveo sam zato što se njima, zbog odvajanja pitanja suvereniteta od pitanja nacionalne države, otvara prostor za promišljanje celovite uklopljenosti političke ravni u proces globalizacije. Stav ovih autora razlikuje se od pristupa stručnjaka za političke nauke i međunarodne odnose, čije se razmišljanje neprekidno kreće oko tačaka kakve predstavljaju država, njen opstanak ili nagovešteni nestanak, u nesumnjivoj težnji da se stvar problematizuje u institucionalnim okvirima, kao i da se ključno pitanje svodi na organizacionu formu i involuciju koja bi je pogodila ili zaobišla u današnje vreme.

Ako se zadre još dublje u stvari, ono što pothranjuje opisanu raspravu između politikologa možda je nekakvo maglovito opažanje da se nešto pomerilo u našem sagledavanju politike. Međutim, posredi nije toliko politička organizaciona forma, koliko određeno shvatanje suvereniteta koje je činilo samu srž sistema i u državnim okvirima, i na globalnoj ravni. Umesto da se pitamo da li je globalizacija uzrokovala to pomereno viđenje stvari ili ga je samo razotkrila, vredi sada razmisliti o prirodi tog pomeranja sa antropološkog stanovišta.

Nastavlja se