Odsustvo identiteta

Dragan Štavljanin: hladni mir – kavkaz i kosovo (7)

Danas će u narednih nekoliko nedelja objavljivati delove knjige „Hladni mir: Kavkaz i Kosovo“, autora Dragan Štavljanina, urednika Balkanskog servisa Radio Slobodna Evropa. Autor u knjizi između ostalog analizira uzroke i posledice proglašenja kosovske nezavisnosti i rata u Gruziji, te da li je nezavisnost Kosova presedan ili jedinstven slučaj u kontekstu činjenice da se Kremlj, intervenišući u Gruziji, pozivao na slične poteze Zapada na Kosovu.

Istorija je narodima ovog regiona važna, ali problem je što je mnogo istorije i što svaka strana drugačije tumači šta je ispravno a šta nije. Tom de Val smatra da je od istorijskih mnogo važniji argument demokratije: „Mislim da je vrlo opasno koristiti istoriju. Već je rečeno da sva ova područja imaju neutvrđenu prošlost. To znači da se istorija konstantno osporava, odnosno šta kome pripada. Pre 20. veka nisu postojale jasne granice u svetu. Nacije su bile izmešane, jedna nacija u jednom selu je živela pored druge nacije u drugom selu. Ovo se moglo videti u Turskoj, u doba Osmanskog carstva, grčko selo do turskog sela, i tako dalje.

Ovi ljudi su živeli pod vladavinom velikih carstava. Mislim da je argument istorije više patriotski kako bi se opravdala trenutna politika. Mnogo je važnije koristiti koncept demokratije, volju ljudi, manjinska prava, znači koristiti ove koncepte kako bi se utvrdilo šta kome pripada”.

Postavlja se i pitanje da li trenutnu situaciju treba uzeti kao polaznu tačku – zdravo za gotovo – ili je treba korigovati? Na primer, većina Gruzina napustila je Abhaziju devedesetih godina. Ukoliko bi referendum bio sada održan, pitanje je da li bi vlasti u Abhaziji dozvolile Gruzinima da se vrate i glasaju, i da li bi međunarodna zajednica prihvatila referendum na kome ne bi učestvovali proterani Gruzini koji su činili većinu stanovništva. S druge strane, Abhazi tvrde da su Gruzini postali većina tako što su carska Rusija a potom i Staljin proterali oko 200.000 Abhaza.

Čarls King se slaže da je bitno od kog trenutka se razmatra situacija. „To je vrlo važno pitanje. Treba imati na umu da pravite sliku o tome kako stvari izgledaju u smislu volje naroda i demografske strukture stanovništa u tom trenutku. Problem je, međutim, od kog trenutka početi gledati. Na primer, možete uzeti u obzir volju naroda na Kosovu u ovom trenutku, ali mislim da bi mnogi Srbi rekli da počnete od šezdesetih ili četrdesetih ili tridesetih, kada je demografska struktura bila drugačija nego sada. Posle sukoba 1999. deo Srba je napustio Kosovo. Albansko stanovništvo je u svakom od pomenutih razdoblja bilo u većini, ali su i Srbi u ranijim fazama proporcionalno bili zastupljeniji. Isto važi i za Abhaziju. Ukoliko bi se referendum sada održao, onda bismo imali drugačiji rezultat nego kada bi se dozvolilo Gruzinima i ostalima da se vrate u Abhaziju. Sve ovo je često stvar određene grupe koja pokušava da traži pravdu ili legitimnost na temelju demografije, ali to uglavnom zavisi u kom vremenskom kontekstu se posmatra situacija”.

Jedan od razloga za sukobe je i odsustvo jedinstvenog južnokavkaskog identiteta.Sovjetska melodija „Kavkaska pesma za stolom” iz pedesetih godina odnosila se na „tri brata” – gradove Tbilisi, Baku i Jerevan – reč je o zdravici za njihovo prijateljstvo i budući prosperitet. Ta pesma bila je samo delić pokušaja sovjetskih vlasti, kao i nekad carske Rusije, da predstave Gruzine, Azere i Jermene kao jednu naciju. Do 1936. te tri države činile su Transkavkasku federaciju.

Odrednice „južni Kavkaz” ili „Transkavkaz” nametnute su spolja, smatraju analitičari iz tog regiona. Direktor Kavkaskog instituta za medije u Jerevanu Aleksandar Iskandarijan ističe da su ruski narod, ili rusko carstvo, dali logično ime „Transkavkaz” za deo imperije iza lanca kavkaskih planina gledano sa severa. „Međutim, ljudi koji su tu živeli nisu razumeli to jedinstvo, jer nikad ranije nije ni postojalo. Pre toga, stanovnici južnog Kavkaza identifikovali su se kao deo širih zajednica – kao podanici Persijskog i Otomanskog carstva. Istovremeno, identifikovali su se s lokalnom zajednicom u kojoj su živeli”.

Psiholog Gaga Nizharadze iz Tbilisija navela je, na osnovu „nekoliko istraživanja”, da postoji opšti „kavkaski identitet”: „Ustanovili smo da postoji, mada je relativno slabo osećanje pripadnosti zajedničkom regionu. Mogu da govorim o sopstvenom iskustvu kada, na primer, odem na sastanak u Moskvu – svi učesnici imaju neke zajedničke crte, u subjektivnom smislu, ili na osnovu izgleda, pa nam kažu – ’Vi ste svi Kavkasci’”.Gruzija je okrenuta Zapadu, Jermenija više Rusiji, dok Azerbejdžan ima širi manevarski prostor za savezništva i sa Zapadom i sa islamskim zemljama a u poslednje vreme je u sve boljim odnosima s Rusijom.

Nastavlja se