Dosta je bilo kao Kolumbovo jaje

Izabrali su pravi momenat za ateriranje i desant je u potpunosti uspeo. Na radost onih koji su glasali za Dosta je bilo, a uprkos onima koji su uz dozu podsmeha predviđali njihov poraz. Oni su naravno svesni svih teškoća koje proizilaze iz zapuštenosti i konfuzije u kojima se naše društvo nalazi a posebno zbog činjenice da se kod nas tradicionalno politika shvata kao unosan posao. Pred njima je front koji je širi od koalicije na vlasti, preko SRS, sve do opozicije, uključujući i nju, što se videlo prilikom natezanje oko formiranja vlasti na lokalu. Početnih uspeha ipak ima što je ohrabrujuće za nas simpatizere. Stranka na vlasti je heterogena po mnogo osnova a i koalicija kao celina raznobojna.

Može se očekivati da će saradnja DJB sa ostatkom opozicije takođe imati teškoće. Projekt DJB je lep primer integracione politike koja bi zbog svog pragmatskog i neideološkog karaktera trebalo da bude široko prihvaćena, ali otpori su se ispoljili ne samo u partiji na vlasti već i opoziciji koja se ne odriče klasičnog vođenja politike beskrajnog utvrđivanja stanja u društvu bez novih ideja. DJB nudi nešto novo, neoprobano, neku vrstu Kolumbovog jajeta, podložno preliminarnoj intelektualnoj proveri. U redu je skepsa u odnosu na ideju koja zvanično, detaljno i definitivno još nije formulisana, ali nesumnjivo dobra ideja o uvođenju javnosti i transparentnosti kao krajnji rezultat široke informatičke transformacije društva ne može se sporiti jer podrazumeva dobro izabran cilj – zakone, propise, standarde, evidencije, statistiku, matrice, preglede – instrumente za vođenje efikasne politike kao i za kontrolu vlasti. Radi se o revoluciji ili bolje rečeno preobraćanju nereda u red čime se stvaraju uslovi za materijalni i moralni oporavak Srbije. Red i izvesnost nesumnjivo postiču odgovornost a sa druge strane suzbijaju neodgovornost. O čijoj se, pak, odgovornosti odnosno neodgovornosti radi? Odgovor na ovo pitanje našli bi ako bismo ovlaš pretresli političku istoriju Srbije i taj bi odgovor glasio: u Srbiji se politika i vlast ne samo shvataju već i praktikuju kao lukrativna delatnost. To pitanje je pokrenuo, u skorašnjem broju nedeljnika NIN, naš pisac i dramaturg Siniša Kovačević zatraživši odgovor na pitanje kako to da Nikola Pašić, proglašen najvećim srpskim političarem a sa druge strane i najvećim korupcionašem u istoriji Srbije, dobije veliki spomenik na glavnom trgu prestonice Srbije.