Slavni su pohlepne institucije

Renata Salecl: TIRANIJA IZBORA (14)

Renata Salecl, čuvena profesorka vodećih britanskih univerziteta, u izvrsno napisanoj knjizi „Tiranija izbora“ pokazuje kako je izbor postao ključno obeležje modernog života: od supermarketa do identiteta, od porodice od politike, od kulture do interneta, od privatnosti do knjiga za samopomoć, od vlastitog životnog stila do opsesije životima slavnih. „Tiranija izbora“, koju je kod nas objavio Arhipelag, prevedena je na više od deset svetskih jezika.

Američko istraživanje procenjuje da u SAD samo 1 dete od 10.000 dobija sportsku stipendiju za studije, a samo 6 od 10.000 dobija priliku da postanu profesionalni sportisti. Čak i kad bi neko kazao ruskim roditeljima da su šanse da njihova ćerka postane nova Šarapova minimalne, većina jamačno ne bi bila navedena da odustane. Kad je Serena Vilijams osvojila svoje prvo Otvoreno prvenstvo SAD 1999, rekla je: „Ovo je bio san moga oca, a sada je moj.“ Često se otkriva, nakon što mladi teniser ili teniserka dosegne vrh, da san o slavi nije izvorno bio njihov, već da potiče od roditelja. Marketing u sportu i zabavi neprestano učvršćuje ideju o tome da svako treba da pokuša da bude zvezda, da se uzdigne iznad svojih društvenih ograničenja. Ali u mnogim slučajevima san je drugo koleno pojedinačnog izbora: najpre, on počinje ne sa igračicom već s njenim roditeljima; i drugo, ambicija je oblikovana prema već postojećoj karijeri – Marije Šarapove, na primer, u slučaju mladih ruskih teniserki.

Za nas može biti teško da prihvatimo da ono što smatramo čisto individualnim izborom veoma često zavisi od predstava i uticaja drugih. Mi želimo da verujemo kako imamo potpunu kontrolu i kako smo savršeno autonomni. Pa ipak nas muči osećanje da ne znamo dovoljno ili da nismo odgovarajuće opremljeni da načinimo informisan izbor. A onda, kad saslušamo neki autoritet, mi dovodimo u pitanje vrednost tog upliva.

U knjizi Narkosi slave: skrivene istine najomiljenije američke zavisnosti Džejk Halpern posmatra način na koji lični asistenti slavnih ljudi razvijaju identitete na koje snažno, često uznemirujuće, deluju njihovi šefovi. U ranim fazama posla asistenti u potpunosti žive život kroz svog slavnog poslodavca i postepeno počinju da gube svoj identitet kao odvojene osobe. Prva kriza nastaje kad asistent treba da provede neko vreme odvojena od svog šefa. Pojavljuje se osećanje gubitka i užasavanja pred tim što je niko i ništa. Pre ili kasnije lična asistentkinja shvata da niko zaista ne zna kako se ona zove. Kad napusti posao, ona mora da se postepeno odvikne od snažnog prisustva svog šefa. S jedne strane, ona oseća da je izgubila status kao dodatak slavne ličnosti, ali, s druge strane, ona prvi put vidi koliki je deo svog normalnog života žrtvovala dok je radila. Stari prijatelji su otkačeni, članovi porodice su se otuđili, a druge mogućnosti za budućnosti su nestale iz vidokruga.

Zahtevi koji se postavljaju ličnim asistentima slavnih nalik su na one koji se postavljaju članovima nekog kulta. Kao što ističe Halpern: „Kako sa slavnim ličnostima tako i u kultovima, poslužitelji se osećaju važnim – pomažući velikima da funkcionišu oni su takođe tako blizu centra moći da je bezmalo mogu videti i dotaknuti – to je opijajuće.“ Ali cena je visoka: vođe kultova i slavne ličnosti su pohlepne institucije. Halpern stoga zaključuje: „Nosimo odeću s njihovim imenom, kupujemo sve njihove proizvode, putujemo kuda i oni, neprestano razgovaramo o njima, a sve što dobijamo zauzvrat jeste prigušen huk od toga što se nalazimo u njihovoj najdaljoj orbiti.“

Međutim, poistovećivanje s ljudima koje smo postavili kao primere za ugled nikad nije prosta stvar i može odraziti naš odnos prema tradicionalnijim autoritetima, kao što su roditelji. Dok ih na jednom nivou možemo voleti i poštovati, na drugom im možemo pronalaziti mane, osobito kako postajemo stariji. Isto tako je i sa slavnim ličnostima, koje postavljamo na pijedestal pre no što uživamo u tome da ih srećemo i prokažemo kao samo obične ljude – baš kakvi smo i mi. Popularni časopis US Weekly nastoji svim silama da slavne ličnosti predstavi kao prijateljske, prizemljene, ljude iz komšiluka. Naslov jedne njihove rubrike je „Zvezde – oni su baš poput nas!“ „Naši čitaoci osećaju se kao da im je Dženifer Aniston najbolja prijateljica“, kaže urednik časopisa: „Džen je postala svačija najbolja prijateljica u TV seriji Prijatelji, a onda je raskinula s Bredom i ima tu tešku traumu.“ Da li je povećalo prodavanost časopisa? „Apsolutno!“ Koristeći deminutiv zvezdinog imena (Džen), časopis stvara utisak da nema razlike između nje i nas, da su slavne ličnosti samo obični ljudi sa istim problemima kao i svako drugi. Takva lažna bliskost dopušta da se olako izvede zaključak da svako može postati slavan ukoliko se dovoljno pojavljuje u medijima. Postati slavna ličnost je stoga izbor dostupan svakom od nas.

Nastavlja se