Sovjetske vlasti i pitanje Jevreja

Njegova jednostavnost i umeće govorenja više jezika (ruski, nemački, poljski, hebrejski i jidiš) učinili su ga popularnim. Aprila 1940. godine sovjetske vlasti su odlučile da nešto učine sa masama Jevreja potisnutim u sovjetskoj zoni Poljske. Pravni sovjetski pasoši ponuđeni su onima koji bi pristali da se presele dalje na istok. Pobeći što dalje od nacista izgledalo je kao dobra ideja u to vreme, tako da je Šnadov postao državljanin Sovjetskog Saveza. On i njegova porodica su preseljeni u mali grad Molchad u Belorusiji, ili tadašnjoj Beloj Rusiji.

Ono što Šnadov nije znao, jeste da će se nacisti pripremati da ga prate četrnaest meseci kasnije. Naime, neko vreme ranije u nacističkoj zoni okupirane Poljske, strašni SD, obaveštajna služba Hitlerovog SS, regrutovala je Bele ruske fašiste koji su pobegli na zapad baš kao što je Šnadov pobegao na istok. Ti beli ruski saradnici su zatim regrutovani kao vodiči za operaciju Barbarosa. Hitler je planirao da izda Staljina i iznenadno napadne Sovjetski Savez. Region Belorusije, gde je Šnadov bio preseljen, ležao je na putu onoga što će kasnije postati glavna invaziona trasa nemačke vojske.

Beli ruski saradnici nacista bili su dodeljeni posebnoj obaveštajnoj jedinici u okviru SD, poznatoj pod bezazlenim imenom VorKommando Moskau. Njihov posao je bio da služe nemačkim osvajačima kao lokalni zvaničnici za svaki grad između Poljske i same Moskve. Isprva je bilo samo nekoliko desetina članova VorKommando Moskau, a zatim se njihov broj postepeno povećao na nekoliko stotina. Svako ko je želeo da bude na pobedničkoj strani hrlio je da se učlani u ovu jedinicu.

VorKommando Moskau je bila elitna jedinica obaveštajnog krila SS na sovjetskom frontu. Njena osnovna misija bila je da sakuplja antikomunističke obaveštajne podatke, ali je takođe bila odgovorna za bezbednosnu sondažu okupirane populacije u širokom sektoru Istočnog fronta, koji je držao skoro 6 miliona Jevreja. Upravo je takvo bezbednosno i obaveštajno iskustvo učinilo nakon rata ljude iz ove jedinice tako atraktivnim za zapadne obaveštajne službe, koje su ih vrbovale na njihovom putu prema članstvu u Niksonovoj republikanskoj „etničkoj grupi“.

VorKommando Moskau nije ubijala Jevreje. Ona je unajmljivala saradnike koji su regrutovali dželate zadužene za likvidaciju Jevreja. Od 1940. do 1942. godine ova mala jedinica je delovala kao agencija za zapošljavanje arhitekata nacističkog genocida u Istočnoj Evropi. Suprotno popularnom verovanju, iako je tačno da su Nemci osmislili i kontrolisali mašinu Holokausta, vojnici na terenu koji su ga sprovodili nisu bili prvenstveno Nemci, nego lokalni volonteri iz Poljske, baltičkih zemalja, Ukrajine i Bele Rusije. Ovi ne-Nemci koji su želeli da služe Hitlerovom novom poretku morali su najpre da prođu bezbednosnu kontrolu od strane VorKommando Moskau.

Prvi test lojalnosti u novoosvojenim oblastima sastojao se u organizovanju ranih eksperimenata sa masovnim egzekucijama Jevreja tokom 1941. i 1942. godine. Kao nagrada za uspešno prođeno dokazivanje, VorKommando Moskau je imenovala svoje saradnike za načelnike policije i gradonačelnike u mestima pod nacističkom okupacijom na Istočnom frontu. Politički kolaboranti regrutovali su lokalne policajce koji su, zauzvrat, vrbovale druge dobrovoljce za službu i ispomoć u mobilnim jedinicama SS zaduženim za ubijanje. Kasnije tokom rata ovi pomoćnici su dobili policijsku opremu i zauzeli mesta u štabovima koncentracionih logora. Pre nego što su nastali Aušvic, Treblinka ili Sobibor, postojala je VorKommando Moskau.

Ova mala obaveštajna jedinica bila je jezgro tajnog kancera genocida. Iako je centralna ćelija bila smeštena u poljsko-sovjetskoj graničnoj zoni Belorusije, njeni su regruti raznosili smrtonosni virus u nekoliko susednih naroda. Članovi VorKommando Moskau upravljali su okupiranim teritorijama Sovjetskog Saveza, kao i oblastima Smolenska, Gomela i Vitebska. Vladali su u gradovima Brest, Litovsk i Bjalistok u Poljskoj, proširujući kontrolu i na jug do Pinska u Ukrajini i na sever do teritorija na Baltiku. Upravo su civilni načelnici koje je regrutovala VorKommando Moskau izmislili prve sirove oblike masovnih egzekucija, testirajući različite metode organizovane likvidacije, da bi zatim proširili Holokaust preko svih ratnih granica.

Nastavlja se