Uhapšeni Dinkićevi ljudi

U saopštenju MUP-a navodi se da su osumnjičeni od 2006. do 2013. godine zaključivanjem 1.339 fiktivnih ugovora o autorskom delu između zaposlenih u SIEPA, kao fizičkih lica, i Agencije oštetili budžet Srbije za oko 120 miliona dinara. Kako se navodi, fiktivni ugovori su se odnosili na poslove koji su bili u opisu posla zaposlenih u Agenciji, pa su suprotno zakonima o autorskim i srodnim pravima, javnim nabavkama, ministarstvima i budžetskom sistemu, omogućili da se sredstva iz budžeta Srbije iskoriste za isplate navodno izvršenih ugovora o autorskim delima.

– Na taj način osumnjičeni su sebi i drugim fizičkim licima pribavili imovinsku korist u ukupnom iznosu od više od 90 miliona dinara, dok razlika od oko 27 miliona dinara predstavlja ukupan iznos obračunatih i plaćenih poreza i doprinosa po tom osnovu – navodi se u saopštenju.

Bivši ministar privrede Saša Radulović izjavio je da je hapšenje četiri bivša rukovodioca SIEPA posledica krivične prijave koju je podneo dok je bio na čelu Ministarstva privrede.

– Postoji nekoliko krivičnih prijava, a ova koja je rezultirala hapšenjem odnosi se na fiktivne autorske ugovore zaposlenih u SIEPA – rekao je Radulović.

On je precizirao da su sklapani lažni ugovori za poslove koji nisu obavljeni, ili su naknadno sklapani ugovori da bi se opravdale neke ranije isplate.

– SIEPA je samo najveći primer, verovatno je toga bilo i u drugim agencijama, ali ne tako izraženo da može lako da se otkrije – rekao je bivši ministar privrede pod čijom nadležnošću je bila SIEPA.

Radulović, koji je sada lider Udruženja građana „Dosta je bilo“, rekao je da se ostale krivične prijave odnose na višestruko fakturisanje štandova na sajmovima, davanje dela plate zaposlenih iz SIEPA u kase stranaka, te reketiranje preduzeća kojima je data subvencija. On je naveo primer da su zaposleni koji su primali plate od 130.000 dinara svakog meseca po 60.000 dinara uplaćivali strankama, što treba tužilaštvo da istraži i dokaže. Radulović nije hteo da kaže kojim strankama je novac išao, ali je ocenio da bi to mogle da budu sve partije koje su bile na vlasti. Radulović nije izneo ni detalje iz krivične prijave koju je protiv rukovodilaca SIEPA podnelo Ministarstvo privrede Srbije dok je njime rukovodio. „Očekujem da tužilaštvo radi svoj posao i profesionalno vodi istragu“, objasnio je. On je naglasio da je Vlada Srbije znala za sve prijave koje je podnelo Ministarstvo privrede.

– Sa svakom od ovih prijava upoznat je Aleksandar Vučić, međutim, nekako i pored prijava i svih informacija, imali smo veliku borbu da izvršimo čišćenje u agencijama. To je dugo trajalo – rekao je Radulović i dodao da se Vučić protivio i smeni Laganina.

U Ujedinjenim regionima Srbije za Danas nisu hteli da na bilo koji način komentarišu hapšenje Jasne Matić. Rečeno nam je da Jasna Matić nije bila članica URS-a već G17 Plus (stranke koja se sa brojnim drugim, uglavnom regionalnim političkim organizacijama, integrisala u URS), ali nam je potvrđeno da je ona „blisko sarađivala sa rukovodstvom URS-a“.

– Nema razloga da URS reaguje na hapšenje Jasne Matić. To nije stvar o kojoj treba da se izjasni politička stranka. Državni istražni organi rade svoj posao, a URS nema bilo kakav komentar vezan za hapšenje niti će se oglašavati povodom toga – informisani smo u URS-u. Pokušali smo juče da dođemo i do bivšeg predsednika URS-a Mlađana Dinkića, međutim, ženski glas koji se javio kada smo okrenuli njegov telefonski broj, rekao je da je Dinkić na sastancima i da ne može da se javi. 

Visoko rizična funkcija

Na čelu SIEPA od njenog osnivanja do maja 2007. godine bila je Jasna Matić. Nju je na tom mestu nasledila Vesna Perić, koja je u junu 2010. podnela ostavku u čijem je obrazloženju navela „lično zasićenje posle ukupno sedam godina provedenih u agenciji“ i „želju da potraži nove profesionalne izazove, pre svega u privredi“. Vlada je odmah po podnetoj ostavci na to mesto rasporedila Božidara Laganina, koji je bio direktor SIEPA od jula 2010. do novembra 2013. godine. On je, ubrzo po dolasku Saše Radulovića u ministarstvo privrede, podneo ostavku zbog, kako je naveo, „ličnog progona“ od strane ministra privrede i „sopstvene želje da svojim prisustvom u ovakvim okolnostima ne opterećuje dalji rad Agencije“. Bojan Janković bio je zamenik direktora SIEPA od 2007. do 2013. godine.

Bogata karijera

Jasna Matić je rođena 14. januara 1964. godine u Beogradu. Diplomirala je na Građevinskom fakultetu, a zvanje magistra poslovnog upravljanja je stekla na Univerzitetu Vašington u Sent Luisu. Karijeru je otpočela kao projektantkinja i menadžerka projekta čeličnih konstrukcija. Na tom projektu je radila punih pet godina. U periodu od 2000. go 2001. godine bila je konsultatkinja Svetske banke u Vašingtonu na analizama stanja i potreba u informacionim i komunikacionim tehnologijama. Od 2001. do 2002. godine je na funkciji specijalne savetnice potpredsednika Vlade Miroljuba Labusa. Od 2004. do 2007. je radila kao direktor Agencije za strana ulaganja i promociju izvoza Srbije (SIEPA). Od maja 2007. godine obavljala je posao državne sekretarke u Ministarstvu ekonomije i regionalnog razvoja, na čelu sektora za ekonomske odnose sa inostranstvom, kao i sektorom za konkurentnost i infrastrukturu kvaliteta. Od jula 2008. godine se nalazi na poziciji ministarke za telekomunikacije i informaciono društvo u Vladi Srbije. Međutim, sa ove pozicije je razrešena početkom marta 2011. godine. Posle toga je obavljala dužnost sekretarke u Ministarstvu kulture, informisanja i informacionog društva.

Niz zamerki

Protiv bivšeg direktora SIEPA Božidara Laganina, Ministarstvo privrede (formirano prilikom rekonstrukcije Vlade u avgustu 2013.) već je u novembru podnelo niz krivičnih prijava u kojima ga tereti za nesavestan rad. Njemu je zamereno jer nije obavestio nadležno ministarstvo da SIEPA ima osam nenaplativih bankarskih garancija u vrednosti od pola miliona evra. „Sve garancije i dokumentacija fizički su bile čuvane isključivo u prostorijama SIEPA i Ministarstvo privrede nije imalo uvid u njih do 1. novembra prošle godine, kada je na zahtev Ministarstva izvršena zapisnička primopredaja garancija“, objavljeno je tada. Jedna od primedbi tog ministarstva odnosila se i na otvaranje radnih mesta u preduzećima koja su dobijala subvencije preko SIEPA, koja je javnosti predstavila da je na taj način otvoreno 55.000 radnih mesta, a po nalazima ministarstva bilo ih je svega 16.097. Utvrđeno je da je bilo i slučajeva da je investitor gasio firmu koju je kupio, svi zaposleni privremeno bi, na jedan dan, bili prijavljeni u Nacionalnoj službi za zapošljavanje, da bi se odmah sutradan zaposlili kod istog investitora koji je po tom osnovu dobio podsticajna sredstva.