Bratstvo po filmu

Tim svatima ni mesec dana ne bi bilo dovoljno da visokom gostu izraze slovensku ljubav i ukažu sve planirane počasti. Kad smo već kod počasti, kada je Jego Visokoblagorodije prošli put blagoizvoleo posetiti Serbiju, Beogradski univerzitet mu beše dodelio počasni doktorat, ali se Vladimir Vladimirovič zadržao sa bajkerima, pa nije otišao na svečanost uručenja doktorata. I eto jedne od retkih razlika između „nas i Rusa“. Svaki srpski državnik koji drži do sebe polakomio bi se na doktorsku diplomu, a na bajkere bi gledao kao na smrdljiv sir. Učite, srpski državnici od Putina, kao što su vaši očevi učili od Lenjina, okanite se mukte-doktorata, pa će i Srbija biti imperija. Ako ničega drugog, a ono – kiča.

Kao Putinova prethodnica, u prestoni Beograd je skupa sa svojim novim filmom „Sunčanica“ pristigao Nikita Mihalkov, režiser koga zapadni mediji optužuju za proputinsku propagandu. Možda bi se to moglo i tako postaviti, ali – bili oni propagandni ili ne – recentnim Mihalkovljevim filmovima se ne može poreći visok umetnički kvalitet. Kao što se isti taj kvalitet nije mogao poreći ni značajnijim „propagandnim“ filmovima iz sovjetskog doba. Rusi, naprosto, znaju odlično da režiraju i glume, kao što znaju još mnogo drugih stvari koje mi ne znamo, ne zato što smo manje talentovani od Rusa, nego zato što – uprkos mnoštvu „sličnosti“ – nismo baš nalik na Ruse. U stvari, kada treba terevenčiti, mezetiti i udarati u balalajku – jesmo – ali kada nešto treba ozbiljno poraditi – nismo.

Ulje na vatru zapadnih sumnjičenja da je Mihalkov Putinov propagandista dolio je sam Mihalkov pretpremijernom izjavom da je premijeru „Sunčanice“ hteo da održi među prijateljima i da zato nije odabrao Brisel nego Beograd. Ta je izjava, predvidivo, ovdašnje jurodivce, slavjanofile i politikante dovela u stanje trajne ushićenosti, dočim je iz Brisela – neudostojenog visoke premijere – promptno stigla najava žutog kartona. Mene je, da prostite, izjava slavnog režisera podsetila na gimnazijske dane i na klinačke alfa-mužjake koji su – kad bi se podžapaju sa nekim dilberom svojim sledbenicima nalagali da prekinu sve odnose sa dušmaninom alfa mužjaka. Podsetila me je, takođe, na romane Karla Maja (nota bene – ne Marksa) u kojima je na snazi bila politika – neprijatelj mog prijatelja je i moj neprijatelj. Spoljni popečitelj, Dačić, je u pravu. Putinova prijateljska poseta je unutrašnja stvar Srbije i ne bi trebalo nikoga da iritira u Briselu. Ali isto tako nije red da se tokom prijateljskih poseta raspiruju neprijateljstva.