Ćoravi zanati

To me je, da kažemo, zakeranje podsetilo da je potpisivanje peticija u stvari još jedan od tradicionalnih srpskih zanata. Poslednjih godina je – slično opančarskom, abadžijskom, saračkom i drugim zanatima u izumiranju – poprilično zanemogao, ali osamdesetih godina prošlog veka naprosto je cvetao. Jesam li ja u to doba potpisivao peticije? O, da! I te kako! Potpisao sam – između ostalih – i neku peticiju da se Šešelj pusti iz zatvora. Kajem li se danas? Uopšte ne! Šešelj beše utamničen na pravdi Boga i to zbog nekog dosadnjikavog pisanija, koje danas ne bi pročitali ni njegovi najvatreniji bojovnici. 

                    

Ali takva su bila vremena. Budući da se oficijelno smatralo da „neprijatelj nikada ne spava“, sledstveno nisu spavali ni „ljudi posebnog kova“, pa su ponekad zbog nespavanja počinjali da haluciniraju. Tako je recimo – zbog nekakve liske na naslovnoj strani nagrižene bajagi vampirskim zubima – zabranjen jedan broj „Studenta“. Zašto tu – kod tolikih drugih zabrana – vadim iz naftalina? Zašto je ona važna? Zato što je to bila prva značajnija akcija ondašnjeg gradskog sekretara Saveza komunjara Srbije, Slobodana Miloševića. Tada je Slobo još uvek bio u fazi ekspres lonca. Brzo se, međutim, pretvorio u smrtonosni Simplon ekspres, ali protiv njega peticije nisu potpisivane.

A da li je Šešelj oslobođen zahvaljujući peticiji? Čini mi se da nije. Glavna odlika peticionaškog zanata je da nema nikakvog efekta na realnost, sledstveno čemu će imati još manje efekta na „rijaliti“. Moglo bi se danima razglabati na tu temu, ali treba da se pozabavimo još jednim srpskim zanatom – privatnim, naime, utuživanjima u cilju zaštite naroda i države.

Mislio sam u naivnosti da je taj zanat izumro. Ali izgleda da nije. Onomad je neki sindikalac, ne mogu da mu se setim imena, nije ni važno jer se radi o totalnom anonimusu, utužio Kokana Mladenovića zato što je reditelj u nekom intervjuu izjavio da bi – prepričavam po sećanju – u Srbiji moglo doći do prolivanja krvi. Tankoćutni sindikalac je u Kokanovoj izjavi video – ili mu je neko rekao da vidi – krivično delo raspirivanja… već nečega. Da sve bude crnje i gore i Overlord je čuo – ili su mu dojavili – šta je Mladenović rekao, pa je pao u amok. 

Kokan je juče otišao „tamo gde treba“ da da „izjavu“, a već danas ćemo znati da li je i današnji, demokratski kadiluk, pošao stopama „ljudi posebnog kova“ i odao se haluciniranju.