* Dok je naš kolumnista Svetislav Basara na odmoru, objavljujemo odlomke iz knjige „Tušta i tma“ sa njegovom prepiskom sa Miljenkom Jergovićem, u izdanju Lagune
22.3.2013
Sve razlike se onda svedu na latinicu, ćirilicu, šahovsku tablu, belog orla (stvari, dakle, koje nisu autentično naše, nego odnekud preuzete) i prvenstvo u usvajanju najdebilnijih dostignuća Zapada. Ne znam da li se sećaš kakvo je oduševljenje i ponos obuzeo tout Belgrade kada je na Slaviji otvoren prvi McDonalds, a u Zagrebu nije. U tom smislu, ono tvoje čobanče iz pripizdine nosi U-džemper (šta još beše izvezeno) ne samo iz „nacionalidealističkih“ nego i iz sasvim praktičnih razloga. Sigurno ne zna purgerski, a ijekavski govore svi, može mu se, daleko bilo, dogoditi da neko posle tekme pomisli da je Srbin, pa da bude degeneka. Nema, Miljenko, više ljudi. Preostali su samo dresovi i džemperi.
Pošto ja znam malo purgerski,
Bok, stari.
B.
***
Od tebe su, kažeš, tražili da im pokažeš gde živiš? Ja sam imao apsurdniji slučaj. Zove me, tako, jednog dana neka cica iz tako neke Glorije ili Storyja i pita me: da li bih ja kuvao? Molim? Kaže dama, da taj magazin ima stranu posvećenu javnim ličnostima koje kuvaju, svaka svoj specijalitet, pa se od toga napravi foto-reportaža, priloži se recept. I pročaja, kako bi se to reklo na slavjanoserbskom. Pogodilo se da tog prepodneva budem dobre volje, pa sam se, umesto da uobičajeno i kratko kažem „ne“, upustio u razgovor sa budućom dobitnicom Pulicerove nagrade. Znate šta, kažem ja dami, ja uopšte ne znam da kuvam. Ma kakve to ima veze, odgovara novinarčica. Neko će već nešto skuvati, vi treba samo da se pojavite, da stavite kecelju (možda i onu ludačku, kuvarsku kapu na glavu), mi vas uslikamo, malo popričamo i čiča, miča, gotova priča. Rekoh ti da sam tog jutra bio dobro raspoložen, a kad je dobro raspoloženje već tu, nije naodmet malo zajebancije. E, rekoh, ja spremam isključivo riblje specijalitete, ništa me drugo ne interesuje u kulinarstvu, a i ne kuvam bilo gde, već isključivo u kafani mog druga Pece u Bajinoj Bašti (200 km od Beograda), pa vi onda lepo skupite ekipu, pa potegnite u Bajinu Baštu, tamo ću da vam spremim (izmišljeno jelo) soma u jagnjećem pretopu. Super, super, oduševljava se poslenica pisane reči. Baš dobro! Baš neobično! Zovem vas za pola sata. Samo da porazgovaram sa urednikom! Naravno, nije se više javila. Njoj se, očigledno, išlo. Ama, garantujem, da ju je urednik napušio. Što sam i očekivao.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
