Nazad u čarobni svet seljačke političke filozofije. Sećate li se onog – u „Famoznom“ višekratno pominjanog – žandarmerijskog narednika koji se beše nameračio da naguzi neku pristalu snašu iz Gornjeg Pičkovca?
To nameračenje – da kažemo – nije bilo baš u skladu sa srpskim „patrijarhalnim moralom“, ali je i te kako bilo u skladu sa imperativima naredničke guzice. Ništa novo! Takve stvari se događaju otkako je sveta i veka. Ni biblijski car Solomon nije vaktile odoleo izazovima preljube. Ko je pa srpski žandarmerijski narednik da bi bio uzdržaniji od Solomona. I pročaja.
Sećate se, pretpostavljam, kako se narednik domogao mračnog predmeta želja? Pred brojnim pijačnim svedocima optužio snašinog muža da mu je psovao kralja, muža promptno arestirao, potom otišao u Gornji Pičkovac i odao se kricima i šaputanjima.
A sad dobro slušajte, aktivirajte imaginacije umrtvljene kompulzivnim gledanjem televizora. Recimo da se pomenuta afera događala za vladavine Aleksandra Obrenovića, koji znamo kako je završio. Možda ne bi završio onako kako je završio da mu žandarmstvo i oficirstvo nije bilo onakvo kakvo je bilo. Hoću da kažem – da kralj nije dozvoljavao (a izgleda da jeste) da narednici i oficiri karaju preko njegove grbače, a u izvesnom smislu i u njegovo ime, možda bi – hajde da malo preteramo – i dan-danas bio kralj. Ne uzrujavaj se, Overlorde, ti bi u svakom slučaju bio premijer.
Kako biti preljubnik, secikesa, pokvarenjak, lopuža, lažov, a u javnosti ostaviti utisak da si borac za kralja, partiju, narodnu stvar i veliki patriota – eto same suštine seljačke političke filozofije. A kakve su posledice? Da ne bih džaba krečio i trošio karaktere – dovoljno je da se osvrnete oko sebe.
Idemo dalje. Da je u vo vremja ono u policajnim kvartovima postojao detektor laži, da su rečenom naredniku turili one antilažovske žice, pa mu postavili pitanje – je li, more, voliš li ti kralja – garantujem da bi narednik prošao test! Hoću li da kažem da je narednik istinski voleo kralja? Ma jok. Ma kakvi! Ma idi beži! Ma daleko od toga. Sopstveno dupe čije je impulse pomno slušao, savršeno ga je bolelo za kralja. Narednik je, međutim, strasno voleo neograničene mogućnosti zloupotrebe „svete“ imenice „kralj“. „Svete“ imenice su se – tokom našeg istorijskog, je li, razvoja – menjale, ali je duh legendarnog žandarmerijskog narednika ostajao isti. I zato se naša zemlja, čestnejši đuturumi, na kraju krajeva pretvorila u provincijsku žandarmerijsku stanici. Mislite o tome dok vas pendreče.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
