Šta ima novo u Srbiji bez rijalitija? Svašta! A šta je to Srbija bez rijalitija? To vam je, da kažemo, isto ono što je vaktile bila Srbija bez pokrajina, samo što se zahvaljujući napretku tehnologije ovoga puta nisu odmetnule teritorije, nego povelika komadina stvarnosti. Čudi me da nedremane čiče iz SANU nisu uočile opasnost od otcepljenja Farme i Velikog brata iz “ustavnog i pravnog poretka Srbije”. Možda je to zato što – čast izuzecima – naši besmrtnici ne idu u korak s vremenom, pa još uvek pišu guščijim perom.
Bilo kako bilo, ja sam ukazao na opasnost, pa ako me se sete na Dan državnosti, sete se, ako ne – nikom ništa. Nemoj samo posle da bude – “Farma je srce Srbije” i “Veliki brat je lažna realnost”. I pročaja…
Šta, dakle, ima novo u Srbiji bez rijalitija? Iz mnoštva rutinskih brljotina poslednjih dana se pitoresknošću izdvojila “afera prisluškivanje”. V čjom tu bylo djelo? Oni iz “tamo gde treba” dobili nalog – državnog vrha ili nekog svata nameračenog da se državnom vrhu uvuče u dupe – da prisluškuju pokrajinskog premijera Bojana Pajtića. I – šta? Kako šta? Zna se! Naređenje – izvršenje. Pajtić je podvrgnut – kako to udbaši vole da kažu – “merama”. Pajtić nije od juče, pa je njemu znanim kanalima došao u posed transkripta jednog nadasve zanimljivog razgovora sa sestrom popečiteljke Udovički u kome se – u kontekstu neprijatnom po državni vrh – pominju neku avioni, kamionu i milioni.
Državni vrh je, predvidivo, pao u težak amok, a dužnost da povadi trnje iz aferine mindže zapala je poslovičnom unutrašnjem popečitelju Stefanoviću. Koji je – što je mogao uverljivije – izdeklamovao da nikakvog prisluškivanja – pu, pu, pu, daleko bilo – nije bilo, da “narodna” vlast nikada ne bi sebi dozvolila da spadne na tako niske grane da prisluškuje političke protivnike, kao što je svojedobno na um palo “nenarodnoj“ vlasti koja je – viđi vraga – prisluškivala, u to doba opozicionog Vučića.
Šta ja mislim? Da li je bilo prisluškivanja Bojana Pajtića? Mislim – šta mislim, siguran sam – da je bilo. A mislim (siguran sam, u stvari) da je i Vučić bio prisluškivan. Šta me navodi na te mračne pomisli? Saznanje da u Srbiji svi koji drže do sebe prisluškuju sve koji drže do sebe, eto šta. Nemojte me pitati odakle mi ta informacija jer ako bih vam rekao, “morao bih da vas ubijem” (kapetan Dragan). A šteta bi bilo lišiti se takvih đuturuma.
Davno smo ovde apsolvirali da je film proročanska umetnost i da se svi pičvajzi koji nas zadese prvo dogode na filmu, pa tek onda u rijalitiju, pardon – u realnosti. Sledstveno se prisetih sjajnog i davnog filma “Prisluškivanje” (starring Džin Hekman) o čoveku koji je majstorski prisluškivao koga god je hteo, da bi mic po mic došao u situaciju da bude prisluškivan od strane misterioznog prisluškivača koji mu je dibidus sjebao koncepciju i na kraju ga naterao da drlja guzicom. Obavezno potražite taj film u videoteci.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
