Sused Cvijetin, vidim, zašiljio olovku i napisao susedu, tj. mojoj malenkosti, sitno pismo. Ako! Danasu i ne priliči da neguje jednoumlje i jednoglasje. Rekao bih, međutim, a sudeći po veoma ličnom tonu pismeta, da se Cvijetin zdravo ucvijeljio pročitavši tekstić u kojem pominjem njegovu malenkost. Izgleda da je Cvijetin baš onako osetljiv. Sve shvata lično. A opet je – uprkos naglašenom personalizmu – sav saboran i kolektivan. Izgleda i da voli da bude u pravu, a da ne voli da mu se ne oponira.
I eto ti Cvijetina u ulozi mog političkog biografa koji otkriva najpomnije čuvanu srpsku tajnu da sam vaktile bio član DSS-a i upisuje mi minus zbog neke paljanske govorancije mog blaženopočivšeg druga Vladana Batića. Pojma, uzgred, nemam šta je Vladan tamo govorio, ali – iz lojalnosti prema prijatelju – prihvatam odgovornost. Sudi, Cvijetine!
Sve je to tipično za školu plemenskog mišljenja saglasno kojoj je biti član neke stranke težak moralni prekršaj, koja odgovornost za izgovorene reči ravnopravno deli među partijskim i ličnim drugovima i koja je čvrsto uverena – i uporno širi svoju veru – da je zlo kada komšije nama otmu žene i stoku, a da je dobro kada mi to učinimo komšijama.
Ja – bar mi se čini – nisam išao ad hominem. Ako se dobro sećam (mrzi me da kopam po Danasovoj arhivi), ukazao sam na štetnost logike „šta je demoliranje Beograda u poređenju sa bombardovanjem Srbije i zašto apsiti odgovorne za „veličanstveni lom“, kada već nismo poapsili međunarodne bombadžije“. Cvijetin kaže da je i on za to da se odgovorni kazne, ali meni se učinilo – i tako sam i napisao, da mi se čini – da se Cvijetin u dubljem sloju teksta solidariše sa palikućama. A zašto je ta logika društveno štetna? Na prvom mestu zato što kako god okreneš – Beograd dobije po nosu i što se ta logika očas posla izmetne u logiku – kradem zato što i drugi kradu. U stvari, odavno se ovde izmetnula u to.
Cvijetin je (samo)uveren da kano klisurine stoji na srpskom stanovištu, ali to uopšte nije tako. Škola mišljenja kojoj Cvijetin pripada relativno je nova i nije oduvek bila preovlađujuća u Srbiji. I zato je u predcvijetinska vremena Srbiji srazmerno dobro išlo. Uzmimo primer od pre sto godina. Usred paklenog rata – i usred austrougarskih pokolja nad civilima – ljudi koji su tada sedeli „na vladi“ našli su za shodno da Austrougarskoj uredno otplaćuju rate nekog predratnog kredita. Da su, počem, Cvijetinovi sličnomišljenici sedeli „na vladi“, garantujem da bi stvar ovako stajala: Ko im jebe mater švapsku, ne damo im ni dinara. Srećom, „na vladi“ su tada sedeli mudri ljudi koju su znali da je rat prolazno stanje stvari i da Srbija u posleratnost treba da uđe kao poštena i odgovorna država. Umal da zaboravim da Cvijetinu odam tajnu ko je zapalio Beograd. Bio je to Flaš Gordon. Čudi me, susede, da to nisi znao.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
