Perspektive

Za naše veledržavnike, sudeći bar po prvim poslenovogodišnjim izjavama, vreme uopšte ne prolazi. Bilo je reči na ovim stranicama o tome kako ta gospoda – u saradnji sa novinarskim ološem i lumpenitelektualcima – u stvari donekle i uspevaju u nemogućem poduhvatu zaustavljanja vremena. Njihov vremeplov je genijalan u svojoj stupidnosti. Veledržavnici, naime, a silom prilika i mi sa njima, putuju kroz vreme tako što ignorišu sadašnjost. Nikada ta gospoda nisu hic et nunc! Ili su razbaškarena po zlaćanim perivojima slavne ilimučne(menja se to po potrebi) prošlosti ili su kao junaci H. Dž. Velsa odmaglili daleko u budućnost. Momentalno su u 2020. I kažu nam da „rekonstrukcija vlade“ momentalno nije prioritet.

Uz ogradu da 2020. možda neće ni biti – ne znamo mi kad će sudnji dan – u potpunosti se slažem sa državotvorcima. Rekonstrukcija vlade je vaistinu jalov posao. Kao što su jalov posao bile sve gromoglasne reforme počev od prve koju pamtim – one iz 1965 – zaključno sa recentnom reformom pravosudnog sistema. Ono što je Srbiji preko potrebno jeste temeljna rekonstrukcija kulturno-političkog modela. Svestan sam ja da za to nema interesa ni među dahijamani među rajom, ali – ako dvehiljadedvadesete ipak bude, biće bolje da se poradi nešto u tom smeru.

Znam takođe da naše velmože ne vole podsećanje na realnosti. Ali da ih ja ipak podsetim čime vladaju i čime raspolažu. Ova, naime, Srbija – večni bol Sahibijinog srca – nije ništa drugo do gomila mentalnih ruševina. i psihičkih leševa preostalihnakon raspada Jugoslavije. Na vrh te hrpe šuta, poboden je posle petog oktobra srpski barjak, a na žandarmerijske stanice je postavljen Koštuničin dvoglavi beli ćuran. I to je bilo sve što se tiče „reformi“. Zbog toga tobožnje „reforme“ i jesu onakve kakve jesu. Obnova ove zemlje i preporod ovog naroda ne mogu početi od dvehiljadite, kako to slaboumno priviđaju političke elite; ta obnova mora početi od 1918. Od vremena, dakle, kada se Srbija otisnula na pučinu geopolitičkog avanturizma. Moralo bi se sakupiti rasuto, a ima se šta sakupiti, moralo bi se definisati šta je Srbija, gde su joj granice, šta Srbija hoće od sebe i šta namerava sa drugima.Inače, ćorav posao. U tom slučaju samo nas ispunjenje majanskog proročanstva (dotad će se ionako skrckati pare od Telekoma) može spasti potpune propasti.