Kad smo već kod Rusa – a i Rusi kod nas – možda nije zgoreg da se zapitamo zašto – kad ih već toliko volimo – od Rusa ništa nismo naučili. A imalo bi, bogme, šta da se nauči. I to u svim oblastima. Evo, recimo, naš džumhurbaškan je, tu nedavno, blagoizvoleo izjaviti da Rusiju i Srbiju – između mnogo čega ostalog – povezuje „sličnost istorije“. To je, da kažemo, težak luping. Istorije dvaju „bratskih naroda“ ne samo da nisu slične, nego je stvar mnogo komplikovanija – Rusi imaju istoriju, mi, umesto istorije, imamo zbornik pseudomitoloških priča koje zaklanjanju činjenicu da stvarnu istoriju nemamo.
A zašto je nemamo, to je tema naše današnje kolumne. Nemamo je zato što je brišemo! Kada se ono komunizam spektakularno strmopizdio, Rusi su to – neki milom, neki silom – prihvatili kao neminovnost, ali se nisu – kao što mi jesmo – odali zatiranju svih spomenika i tragova komunističke prošlosti. Za razliku od nas Srba, a naročito od Vladete Jankovića, Rusi priznaju postojanje realnosti. Kakva je ta realnost bila, to je već filozofsko pitanje, ali je BILA i umesto nje se u vremenski tok ne mogu – bar ne bez gadnih posledica – umetnuti patriotska bulažnjenja, koja naprosto kipe od loše savesti.
Nije samo komunizam izbrisan iz – kako se to trogatelno kaže – kolektivnog pamćenja. Kamo sreće da je tako, nekako bismo preskočili rupu od četrdeset i kusur godina na našem istorijskom putu, nezgodna stvar je što na našem putu nema ničeg drugog osim rupa i što naši istorijski putevi nikada nisu dužu od – u proseku – osam godina. Sve pre toga, tako bar tvrde vladajuće istorijske ličnosti dana, beše bespuće. Evo, recimo, momentalno živimo u Trećoj godini Overlordove ere. I šta kaže naša istorija? Šta je bilo pre? Iako onaj poslovični Mujo tvrdi da je prije bilo svega, trenutna zvanična istorija tvrdi da – osim lopovluka i murdarluka – nije bilo ničega. Isto to su prethodne istorijske ličnosti govorile za one pre njih, one pre njih za one pre njih, kao što će oni posle ovih govoriti za ove… I tako do u rđavu beskonačnost.
Ima tu još jedna stvar. Rusija ne bi bila ovoliko velika (oh, vlažni snu) i ovoliko jaka da u svojoj istoriji nije imala Petra Velikog, koji se – fakat pomalo svirepo – obračunao sa ruskim lelemudima, posustalicama, basnopojcima i „tradicionalistima“ i tako Rusiju na velika vrata uveo u istoriju. A zašto mi nismo imali neku ličnost na podobije Petra Velikog, da li smo bili toliko mali da si nismo mogli priuštiti jednog velikog čoveka. Ne! Bili smo dovoljno veliki i povremeno smo, štaviše, imali i ponekog Petra Velikog u najavi, ali smo imali peh da su nam Petrovi bili kratkovečni. A bili su kratkovečni zato što su ih srpski lelemudi, posustalice, basnopojci i „tradicionalisti“ skraćivali za glavu. Eto, džumhurbaškane, razlike između istorija dvaju „bratskih“ naroda.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
