Plovi patka

Eto kako čovek očas posla ogreši dušu. Koliko u subotu napisah (doduše uz ogradu „pretpostavljam“) da ni Đilas neće podržati ulazak Milice Delević u vladu. Kad ono – međutim. Đilas ne samo da je podržao Rasima i Milicu, nego je očitao lepu bukvicu demokratskostranačkom rukovodstvu. U pismetu, cenjeni publikume, svašta piše, podugačko je, ali dostupno na internetu, toplo ga preporučujem vašoj čitalačkoj pažnji. Ako bi rečeno pismo bilo ozbiljno shvaćeno u DS-u, a trebalo bi da bude, Đilas je ipak zamenik predsednika stranke, možda bi se neke stvari u našoj plemenskoj zajednici mogle promeniti. Na prvom mestu – zloduh tribalizma zbog kojeg ovoliko dugo i ovako jadno posrćemo po bespućima povijesne zbiljnosti, što bi rekao Tuđman.

U subotu sam takođe pohvalio SNS za, u Srbiji do sada nezabeležen (ili bar meni nepoznat), presedan. Ponuditi vrlo važan portfelj dami iz konkurentske partije, oprostite, ali meni se to učinilo kao značajan pomak. Pa kada je već SNS, do skora ekstremno tribalna stranka, stisnula muda, poslušala Jevrosimu majku i odlučila da funkcije ne deli po babu i stričevima, nego po sposobnostima, ne vidim razloga zašto bi se DS tu kurčio i izigravao ogorčenu opoziciju iz devedesetih. Tim pre što više ne mogu pronaći ni jednu budalu spremnu da gine za njihove ideale.

Evo, čitam, takođe u subotu, da su neki DS dilberi došli i kod Panovića da ga huškaju na krvoproliće, a Panović ih oduvao. A kad vas je oduvao Panović, rođeni konspirator, takoreći zatočnik revolucionarnih promena, onda džaba krečite, drage demokratskostranačke čardaklije, defterdari i muselimi.

Nema vam druge nego da pročitate Titovo, pardon, Draganovo pismo i da se uzmete u pamet. Budite konstruktivna opozicija, nemojte kenjati po zajedničkom dvorištu, poslušajte Lenjina – učite, učite i samo učite. Sve dok ne naučite da nekonstruktivna opozicija ostaje nekonstruktivna i kada se dokopa vlasti. Moć navike.