LAZAR
Kome da govorim? Kome da se obratim ja, diplomirani filolog, već treću godinu sezonski berač nektarina na plantažama gazda Aleksandropulosa u Skatosu kod Soluna? Kome da kažem da sam bio student generacije, da govorim engleski, španski i pomalo grčki, da sam verovao da su moja diploma i moje znanje potrebni mojoj zemlji, da sam konkurisao 134 puta za posao u struci i 89 puta za bilo kakve poslove?
Kome sve to da kažem? Onima koji su obećavali sto hiljada radnim mesta? Ili onima koji su obećavali dvesta-trista hiljada radnih mesta?
I, šta da kažem? Da imam trideset pet godina, da živim kod majke udovice, da me ona hrani i oblači, da sam imao i devojku s kojom sam nameravao da zasnujem porodicu… Eh, Milica… S njom sam pre dva leta i došao u Solun, da zaradimo nešto para pa da se venčamo…
MILICA
Molim? Da i ja kažem nešto? A šta to? Molim? Jeste, mene zovu Milica Solunka, ali samo kad odem u Beograd. Ovde sam Mimi.
Ne, tako me nikad nije zvao moj bivši dečko, Laza, s kojim sam i došla u Solun da zaradimo kintu… Kolega s fakulteta, mladalačka ljubav… Tek ovde sam shvatila da je smor i teška zamlata. Eno ga u Skatosu, po ceo dan bere nektarine.
To branje – nije to za mene. A da kelnerišem po kafićima ne želim. Ni da čuvam male Grke za male pare. Neke naše devojke ovde lepo se snašle, htele i mene da upoznaju sa Amerima iz neke flote, ali… Ne, nisam rasista, ali diplomirana filološkinja i džiberi iz Nortonvila – ne ide.
E, onda sam upoznala Neksa, Nemanju…
NEMANJA
O, ja sam stara solunska kajla, ovde sam više od deset godina. Iz Beograda sam zbrisao odmah posle Petog oktobra, u Italiju. Srbija više nije bila po mom ukusu, a i ćale mi zaglavio mardelj zbog oslobađanja Prijedora i pišljivog šlepera bele tehnike. U Italiji sa Bokijem poslujem malo u i oko Vićence, a kad je postalo vruće, prešli smo u Švicu. Tu je Boki pao, a meni bilo dosta Švice. Spajtam se sa nekim Čuburcima pa zapalimo na sever, u Švedsku. Krene nam laća, ali udari ona njihova zima – kosti se lede. A ja ne trpim hladnoću, takav sam, zimogrožljiv. I – pravac Grčka, Solun!
Ovde sam se brzo snašao – naš mentalitet. Gajba, džip, gliser, armani, roleks… Ugled kod kolega, ispoštovan do jaja.
Falila mi je samo Mimi… A onda se ona pojavila. Sada mi ne fali ništa.
Molim? Vi tražite nekog? Onako, nekog s naočarima, profesora, doktora? Čuo sam da dole u Skatosu ima jedan, bere nektarine. Neki Lazar…
LAZAR
Nemojte mene, nisam više Solunac. Sada sam Kanađanin…
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
