Sutra je, čestnejši čteci i uvažajemi komentatorluče, Uskrs, najradosniji hrišćanskih praznik. Zbog nepodudarnosti julijanskog i gregorijanskog kalendara, i ta nam radost dolazi sa izvesnim zakašnjenjem, ali i velim zadovoljstvom što smo sačuvali ”identitet” i što smo i u tome mimo sveta. No, dobro, danas se nećemo baviti srpskim kalendarima, neslogama, međusobicama i zađevicama, nego ćemo razmotriti šta bi Gospod Isus Hristos video i kako bi se proveo kada bi nekim slučajem banuo u Srbiju. A mogao bi. Obećao je da će se vratiti. Nebo i zemlja će proći – tako je rekao – ali reči moje neće proći.
Šta bi, dakle, savivši nebesa i sišavši u Srbiju, video Gospod Isus Hristos? Video bi isto ono što vide svi koji imaju oči da vide: Opustošenu zemlju staraca koja nezadrživo trune i propada, u kojoj se oficiri, podoficiri i privilegovani izležavaju na hipermodernoj VMA, a u kojoj bebe umiru zbog nedostatka medicinske opreme u derutnim bolnicama; zemlju u kojoj su čitave oblasti nenastanjene i zaparložene, a u kojoj se do juče sanjarilo (i pokušavalo da se sanjarenja pretvore u javu) o basnoslovnom proširenju granica i koja – nakon svega – uopšte ne zna gde su joj granice. Video bi, nadalje, imaginarnu državu Srbiju koja postoji isključivo radi dobrobitija državnika i državnog aparata i to isključivo na televiziji i u tablodima, dok stvarnu Srbiju pustoše haos, beznađe i bezakonje. Video bi – iako to u sveznanju oduvek zna – da se On – Srba što se tiče, ovaplotio u telu, da bi srpski domaćini sekli badnjak i klali pečenicu, a srpske domaćice farbale jaja. Video bi, nadalje, patrijarha njegove Crkve kako bezbožničko gladovanje motivisano najnižim pobudama srebroljublja i vlastoljublja nagrađuje pričešćujući štrajkača Njegovom krvlju i njegovim telom.
Kud god bi se okrenuo, video bi Gospod mržnju, razdore, ubistvo, laž, krivokletstvo, prevaru, otimačinu i nesreću i video bi arhijereje Njegove crkve u Srbiji kako krivicu za ta zla ne pripisuju grešnosti “mnogostradalnog” naroda, nego podmuklim zaverama zapadnih moćnika, koji su “nepravoslavni”, koji nisu “gostoprimljivi” i koji “nemaju dušu”. Video bi, da ne dužim sve ono što svi mi svakoga dana viđamo u tabloidima i sa čime se, u sveopštoj raslabljenosti, mirimo kao sa neminovnošću.
A kako bi se Gospod proveo u Srbiji, to je već filozofsko pitanje. Ukoliko bi – kao što je činio pre dve hiljade godina – izašao na trg da propoveda svoju reč, mogao bi računati na pažnju retkih kljastih i oduzetih koji bi njegove reči zaboravili odmah nakon isceljenja, dočim bi ga ostali smatrali za sumasišavšeg koji bulazni o neophodnosti da se vole ne samo bližnji, nego i neprijatelji. A ako bi se gospod nekim slučajem drznuo da prekori srpske kneževe zemaljske, scenosled bi bio ovakav: Džumhurbaškan bi mu poručio da ne “kopa po Srbiji”, a Vulin bi ga optužio da neće uspeti da sruši Vučića. Hristos voskrese, đuturmi.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
