Vlasnici svih datuma

Najupadljiviji i najozbiljniji problem trenutnog stanja u srpskom društvu jeste taj da se, kao nikad dosad, narod, ili građani Srbije, u svakom slučaju većina, niti pitaju o čemu, niti se zna njihov stav, niti koga od elite briga za to. Ispada da svaki datum kod nas ima svoje vlasnike koji odlučuju o svemu. Da li njih briga šta o današnjim stavovima o 5. oktobru misle građani, oni koji su učestvovali u tim promenama, i oni koji su bili protiv tih promena?

Ne. Vlasnici datuma izaberu svake godine neke likove, izmešaju malo karte, i ti likovi kažu šta imaju, i mi vidimo šta, recimo, o petom moramo da mislimo do sezone proleće/leto 2016. To deluje komično. Imate npr. neku tribinu na kojoj za istim stolom sede petooktobarci koji jedni druge ne mogu da smisle, i prošlih sezona su nam oblačili priču kako je taj što ove godine priča u stolici pored njegove upropastio tekovine 5. oktobra (alavošću, gramzivošću, čvarkoljubljem, i slično); pa zatim, za tim stolom elitni antipetooktobarci koji se premetnuli u petooktobarce, pa dalje, pseudo, giga, mega, petooktobarci raznih fela. I svi oni nešto pričaju. Razlike u njihovim pričama manje su od sličnosti, a kad se sabere šta su rekli, i ko su ti što su rekli, u principu, vlast koja je vlasnik i nad vlasnicima datuma sasvim je zadovoljna. I onda danima specijali, guraju se jedni isti da pričaju o 5. 10. da kritikuju, da ovo, da ono. I vi s čuđenjem shvatite da su to oni isti za koje ste očekivali neke od prethodnih godina da se oglase glede tog datuma, a oni imali pametnija posla. Pa datum pao u zaborav, pa se istorija dešavala, pa se značajne stvari ovde odigravale, pa Vučić došao na vlast, pa ova vlast, kako reče St. Protić „ispunjava ono što su petooktobarci obećavali, a ova vlast je i tada bila vlast“.

Mi smo skloni, kao narod, da se odričemo raznih datuma, zarad raznih ljudi koji nam se ne dopadaju ili zato što se promeni vlast, a skloni smo da se šlihtamo svakoj. Mi smo skloni kao narod da se ne odričemo raznih datuma, ponekad i 5. oktobra, ako aktuelna vlast ne naredi drugačije. Kod ozbiljnijih država, gde se građani još nešto pitaju, ne ide tako. Tamo se tačno zna šta neki datum predstavlja, šta se njime dobilo, čije su zasluge, i onda postoji konsenzus među građanima oko toga. Ovde to nije slučaj, i to nije ništa novo. Elite se dogovaraju kako im kad odgovara. I nazdravlje. Ono što smeta, dok gledamo medijsku pomamu oko određenih evolucionarnih ili kontrarevolucionarnih manekena, jeste ono što rekoh na početku. Uzurpirana sva vlast, vlasnost i volja građana da imaju svoje mišljenje. „Elitokratija“ koja svake godine iznova ima drugo mišljenje o onome što je ona sama radila u prošlosti. Elitini trudbenici (dobro plaćen posao) jedne godine hvale, a druge kude isti politički projekat. Jedne godine ćute, a druge urlaju o minulom i drugim datumima. I neka ih. Ova država je u takvom stanju, ali može li neki program za većinu. Nešto onako, neutralno, da nam ne pripadne muka, da čitamo i gledamo, i da ne moramo da budemo nemi posmatrači cirkusa.

I da se jednom dogovorimo zauvek: Datumi nisu po sebi ni dobri ni loši. Pa nema razloga da loši političari brane ili napadaju datume u nedostatku pametnije predizborne teme, niti mediji da im terciraju. Jer, kad razmislite, od koga, na primer, neko (i ko?) danas brani ili napada 5. oktobar? Razmislili ste? Pa, eto. Profesionalne verbalnomorfne „petooktobardžije“ dođu vam kao putujući cirkus svake četvrte godine. Sele se, u proseku, svake dve godine na drugu TV, ako te godine vlasnici datuma odluče da je 5. 10 bio dobar i značajan. Ako odluče da nije, nema te televizije koja će tom datumu dati više od minuta u vestima. I dokle tako?