Vučićevo 101. odelo

To nas okreće unutrašnjim pitanjima. Ko je taj NEKO? Neka strana sila? Koja? Zašto Kamikaza nije imenovao SILU, nego Vulina kao vrača, podmećući mu vruć krompir?  Za vreme Mire Marković pamtimo Vulina kao, doduše, šašavog laprdala, čije izjave su bile toliko besmislene da smo se sa njim svađali samo iz hobija, da ne kažem zabave, ali ozbiljno ga nismo uzimali. Šta mu se sad desilo? Ko s Kamikazom tikve sadi, očito mu se gljive ludare o glavu obiju. Bojim se da je slučaj „Šešelj – Hag – Srbija“, nešto što nadilazi dnevnu, decenijsku pa i vekovnu politiku, i da predstavlja, apsolutno nezavisno od svih ovde aktivnih škola mišljenja, završni udarac na poverenje nas koji smo nekad verovali, da postoji nešto što se zove međunarodno pravo, sud, pravda, ozbiljnost.  Šta to znači? Da su u pravu bili oni koji od formiranja tog suda tvrđahu da je „antisrpski“, (ili u Hrvatskoj „antihrvatski“) da sa njim ne bi trebalo sarađivati, da ljude koje Hag „juri“ treba skrivati i slično? Pa znate šta? To morate pitajte njih, koji su tako tvrdili, danas su na vlasti i drže pres konferencije svakodnevno.

Kao i mnogi od nas, kada je to izgledalo važno i bitno za istinu, za žrtve ratova, za normalizaciju odnosa u regionu, za katarzu Srbije, mislila sam suprotno. Znate, izgleda da zato danas nismo vi i ja na vlasti, nego oni koji su Skupštinu Srbije proglašavali sigurnom kućom za Mladića, a danas su miljenici Evrope. E, pa hvala na pitanju, tema Haga više nije moja tema, niti će ikada biti. Neka se dr Kamikaza bavi haškim pravom, neka hapsi svog učitelja i najmlađeg doktora prava kod nas, na šta je mister Vučić, bio posebno ponosan. 

Ali, ma koliko bilo razočarenje, istina nalaže, a ona je vanpolitička, da se Slučaj „Hag-Šešelj-Tribunal“ poslednjim ostacima logičkog mišljenja, razmatra nezavisno od Šešelja ad hominem, od Šešeljevih izjava i ponašanja na ulici, i sl. Dakle, sud koji je 12 godina u pritvoru držao V.Š., pre nekoliko meseci naglavačke i bez jasnog i konzistentnog objašnjenja izbacio ga je iz „zatvora“ i otpremio u Srbiju. Šešelj se ovde ponašao kao slobodan čovek, kome niko ništa ne može, ludovao preko potrebe, najavio da se u Hag dobrovoljno neće vraćati, ako ga tj.budu tražili, i, nikom ništa. Onda je Tribunal iznenada zatražio da se Šešelj vrati, opet s nedovoljno jasnim obrazloženjem, ali u stilu: „Samo da vidimo još nešto, pa možda ga jopet vratimo“.

I najinteresantnije, dok naš Premijer Kamikaza tvrdi da NEKO hoće da destabilizuje Srbiju s uzimala-davala-sa-mačkama-spavala politikom prema Šešelju, strane ambasade ostaju bez komentara, a premijer Hrvatske tvrdi da ni dolazak, ni odlazak Šešelja, ne destabilizuje ni Srbiju ni region, zbog čega od Premijera prerušenog u Vulina dobija pljusku, sve dok mu se Premijer prerušen u Kamikazu, ne izvini zbog ružnih reči „onog ludog Vulina“ (tj sebe samog) na račun Hrvatske.

Komentarisala bih i šta o svemu misli Nataša Kandić koja je davnih godina, pre svih, tačno prognozirala da će Šešelj biti pušten i vraćen u Srbiju, da sam uspela da razumem šta je tačno Nataša htela da kaže u tekstu, objavljenom u Danasu, rečenicom da Šešelj hoće da ga „ova vlast hapsi i isporuči makar tom prilikom umro“. Sve u svemu, u pravu su samo oni koji ne mogu sebi dozvoliti luksuz da se akterima ovakvih zapleta i likova koji prevazilaze porodicu Adams (Sećate se Adamsovih?), bave na ozbiljan način. Ovo je Vučićevo 101.odelo. S Vulina svukao na sebe obukao i obrnuto.