Radujte se metroseksualci beogradski, veselite se uspijuše i mašamode serbske, uskoro ćete dobiti novi Lilly, ili, možda, Armani ili – zašto da ne – Sex šop na Terazijama. V čjom sad djelo? Pročitah u novinčinama da je knjižari „Danilo Kiš“ odzvonilo i da će skorih dana biti zakatančena, jer zgrada u kojoj se nalazi „menja vlasnika“. Nisam, pravo da vam kažem, ulazio u sitna crevca vlasničke transformacije, to jest – da li će zgrada biti vraćena potomcima predratnog vlasnika ili će – što takođe nije neverovatno – biti prodata nekom tajkunu. To, konačno, nije ni važno. Važno je – ili možda nije – što će centar prestonog Beograda ostati bez knjižare.
Nekada nije bilo tako. Samo stotinak metara nizvodno od „Danila Kiša“ beše „Jugoslovenska knjiga“, a preko puta se nalazila „Nolitova“ knjižara. Nije daleko bila – dvesta-trista metara dijagonalno od „Kiša“ – ni dobra knjižara lošeg imena, „Komunist“. A sad, sad će, kako stvari stoje, zavladati knjižarska pustoš. Tako je to u tranziciji! Dilberima za koje je čitanje špansko selo, španske buve su preče od knjiga. Već čujem potuljene, komercijalne glasiće koji došaptavaju da je knjižara „Danilo Kiš“ poslednjih godina loše poslovala, što je fakat, a istovremeno i pravo čudo jer je locirana u samom centru varoši, na vrlo prometnom mestu. Ali, pitam ja vas, da li je Željezara Smederevo poslovala išta bolje od „Danila Kiša“, pa opet nikome nije padalo na um da je zatvara, a još manje da je vrati njenom pravom vlasniku i idejnom tvorcu – Josipu Brozu.
Takođe vas pitam: Zar nije knjižara „Danilo Kiš“, koja se tom mestu nalazi najmanje pedeset godina, za to vreme stekla neku vrstu stanarskog prava? Ako je zgrada vraćena zakonitom nasledniku – što je stvar koju pozdravljam, i ja potražujem neku imovinu stradalu u komunističkoj otimačini – držim da bi novi vlasnik to pravo morao uvažiti. Ako je, pak, zgrada prodata nekom tajkunu, tajkun bi se kupoprodajnim ugovorom morao obavezati da lokalu u prizemlju ne menja, kako se to kaže, namenu.
Ako je knjižara, kako komercijalisti kažu, loše poslovala, to ne znači da to tako mora i ostati. Ima u Srbiji izdavača (i privatnih knjižara, zašto ne) spremnih da od „Danila Kiša“ naprave i dobru i komercijalnu knjižaru i da vlasniku – ma ko on bio – plate solidnu kiriju. Ama, čini mi se da se u nekom višnjem mutlaku stekla „politička volja“ da na tom mestu knjižare ne bude. A šta bi na njenom mestu moglo biti, to je, čestnejši đuturumi, pitanje koje nas odvodi daleko u tamni vilajet burazersko-pečenjarskih marifetluka i sve što u ovom momentu (pouzdano) mogu da vam kažem jeste da je na Kišov lokal neko „bacio oko“. Kada na „Kišu“ osvane nova firma, onda ćemo se pozabaviti istraživačkim novinarstvom.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
