Vidim – beogradska čaršija i mahale se načisto uskomešale! A zašto! Eh, zašto! Overlord najavio mogućnost raspisivanja vanrednih parlamentarnih izbora. Onako lično, držim da se tu radi o povelikoj dubari, ali opet – ko zna? Srbija je velika tajna.
Analitičari svih boja, koliko vidim, saglasni su u oceni da su vanredni parlamentarni izbori – sa koje god strane da ih pogledaš – apsolutno besmisleni. I ja sam saglasan sa analitičarima. Izbori se u načelu upriličavaju da bi se politička scena trgla iz letargije (i korupcije) i da bi se – ukoliko, je li, izborno telo nezadovoljno učincima vlasti – vlast promenila. Gorepomenuti, međutim, analitičari su takođe saglasni da eventualni izbori ne bi ništa promenili, mada se ovde-onde može čuti i neki kurčeviti glasić koji – pozivajući se na neke zajebe iz naše recetne prošlosti – Overlorda upozorava (ili preti) da bi mu se izbori mogli olupati o glavu.
To su, da kažemo, najobičnije besmislice. Srpska istorija nas uči da srpski političari sa vlasti odlaze isključivo delovanjem fizičkih sila – što će reći habanja, trenja, torzije, erozije – nipošto voljom takozvanog biračkog tela. Imaju, da kažemo, rok trajanja, kao kraljevi onih afričkih plemena koji su dok vladaju svemoćni, ali koje po isteku određenog perioda saplemenici ritualno ubijaju – ne bilo primenjeno – mada je, iako nismo afričko, nego evropsko pleme i kod nas bilo prečesto primenjivano.
Ali sve da se i dogodi čudo, da se opozicija trgne iz uninija i da se koliko-toliko organizuje, pa da umesto što opozicionu politiku vodi preko novinčina i televizora siđe “u narod” i narod ubedi u nužnost promena; sve, kažem, da umesto Overlorda u pustolinu u Nemanjinoj zasedne neki drugi dilber – tvrd vam stojim da bi se vrlo brzo pokazalo da nikakvog u stvari izbora nismo imali i da nikakvih promena nije bilo.
Da sve bude u afričkom stilu, u Srbiji niko (ili gotovo niko) i ne želi nikakve promene. Opa! Padoše teške reči! Dugujem objašnjenje. Rekavši “niko ne želi promene” nisam mislio da Kurta (i Kurtini prijatelji) ne žele da zamene Murtu i njegovo drujstvo, o, i te kako žele, ali ni Kurti ni Murti, a pogotovo ne njihovim prijateljima, ni u snu ne pada na pamet da promene plemenski “politički” sistem zasnovan na trogatlenom proseravanju, srceparatelnom palamuđenju, pseudomitologiji, običajnosti i lopovluku. Pa šta se radi? Ništa, brate! Ima li izlaza? Nema! Posao koji je trebalo uraditi u XIX veku naprosto se ne može uraditi u XXI, kao što – bez obzira na talenat – ne možeš postati dobar, da kažemo, fudbaler ako počneš da treniraš u četrdeset i petoj godina. Kako ne može, graknuće zakerala, mi, Srbi, možemo i ono što ne možemo. Ne znam šta je tu sporno. To smo i uradili.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
