Džulijan Barns, pisac čiji noviji radovi čine seriju umetničkih eseja, najavio je na Edinburškom sajmu knjiga da će učestvovati u postavci Kraljevske akademije u Londonu. Dobitnik Buker nagrade sada nastoji da se iskaže i u drugim umetničkim disciplinama i to kao kustos izložbe. Pripreme za izložbu slika švedskog umetnika iz kasnog 19. veka, Feliksa Valotona, tek su u začetku.
P { text-indent: 2.5cm; margin-bottom: 0.21cm; direction: ltr; color: rgb(0, 0, 0); line-height: 150%; widows: 2; orphans: 2; }P.western { font-family: „YHelvetica“; font-size: 12pt; }P.cjk { font-family: „Times New Roman“,serif; font-size: 12pt; }P.ctl { font-family: „Times New Roman“,serif; font-size: 10pt; }
Radovi umetnika poput postimpresionističkih slikara Eduarda Vilarda i Pjera Bonara nikada pre nisu bili izlagani na velikim izložbama u Velikoj Britaniji, osim Valotonovih duboreza 1976.
Za ovu izložbu koja se sprema za 2019. Barns i Kraljevska akademija sakupili su oko 70 radova koje britanska publika nikada nije videla u svojoj zemlji. Tejt Galerija je jedina u VB koja ima jednu Valotonovu sliku u čitavoj britanskoj kolekciji, za razliku od švajcarskih i francuskih muzeja.
Barns je istakao divljenje i ljubav prema radovima ovog umetnika prvo u novinskim esejima, a potom i u novoj knjizi „Otvorenih očiju“.
Valoton je bio slikar paradoksa, skrivenog nasilja i misterija emotivnog života, a njegovi radovi istovremeno su posmatraču nudili određeni narativ, ali i zadržavali ga.
Barns je edinburškoj publici ispričao o susretu sa Valotonovom slikom „Laž“ u Muzeju umetnosti u Balimoru, na kojoj je ljubavni par u zagrljaju na sofi. Žena u crvenoj haljini šapuće muškarcu na uvo. Barns i njegovi studenti Univerziteta DŽons Hopkins nude potpuno drugačiji narativ.
Ipak, nisu svi tako blagonakloni prema Valotonu. Gertruda Štajn nazvala ga je Maneom za siromašne, a čak je i Barns saglasan da umetnikov opus „proklizava“ od visoke umetnosti do „grube odvratnosti“. Obećava da će za izložbu birati samo najbolje primerke.
Barns je takođe govorio i o umetniku Hauardu Hodžkinu.
– Od umetnika se danas očekuje da objašnjava i piše o svojoj umetnosti daleko više nego što je to potrebno. Matis je dao dobar savet mladim umetnicima rekavši da umetnici treba da odseku sebi jezike – kaže Barns.
Ovo se naročito podrazumeva zbog toga što, kako smatra ovaj pisac, od najmlađih dana se od umetnika očekuje da imaju jasnu priču o tome šta je to što oni rade.
Da potkrepi primerom, Barns govori o tekstu američkog umetnika DŽefa Kunsa koji je napisao kao objašnjenje za svoju ogromnu skulpturu kučeta, sačinjenu od cveća. Naime, ovo kuče podstiče dijalog o organskom i neorganskom.
„Zapravo, reč je o pitanju baroka, gde je sve predmet razgovora, različiti aspekti večnosti kroz biologiju. Bilo da želite da služite ili da vas služe, da volite ili budete voljeni, sve varijante dolaze u obzir“, napominje Barns i dodaje da koristeći se izrazom umetničke kritike: to je s*anje.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
