Da li je srpski jezik ugrožen i ko ga ugrožava pitanja su oko kojih se već izvesno vreme raspravljaju ovdašnji jezički znalci. Ovo su između ostalog bile teme dve skoro istovremene tribine koje su, svaka za sebe, imale za cilj objašnjenje trenutne situacije kada je jezik kojim govorimo u pitanju. U razgovoru na Filološkom fakultetu pod nazivom „Sačuvajmo srpski jezik“, organizovanom u saradnji sa ovdašnjim dnevnim listom koji već neko vreme forsira pomenutu temu na svojim stranama, profesor tog fakulteta Radivoje Mikić je kao primer nepravilne upotrebe jezika izdvojio citat iz jednog savremenog domaćeg romana koji glasi: „Pažnju mu je bio obuzeo niz slika trajno zadržanih na parčetima stakla“. U njemu vidi suštinu i simbol današnjeg problema.
– To je roman koji odiše suštinskom, fundamentalnom nepismenošću. Ali danas vi u kritici nemate svest i odgovornost da se autoru ovih „parčeta stakla“ mora reći da to ne valja, da se ne može i ne sme tako pisati. Međutim, ja ne sumnjam da će on dobiti svoje kritičare koji će ga ishvaliti i koji će još reći da je to novi prodor u srpskoj književnosti – ironičan je bio Mikić.
Aleksandar Jerkov, takođe profesor Filološkog fakulteta, „problem“ jedočarao rečenicom vladike Nikolaja Velimirovića da se „danas na srpskom šapuće“, a situaciju u Srbiji nazvao je „specifičnom civilizacijsko-kulturološkom i tehnološko-političkom okupacijom“.
– Nemam volju da pred nedostojnicima obaram pogled i da brinem zbog toga što je ovaj trenutak poveren u ruke ljudima koji ne neguju srpsku kulturu i književnost i koji na sve načine promovišu ljudsku ništavnost upakovanu u trivijalne polužanrove i to podmeću kao novi etalon, novo merilo vrednosti. Dopustite da budem maksimalno bezobrazan: dok sam živ, to neće moći – rekao je Jerkov.
Daleko manje konzervativna, ali podjednako ispunjena nezadovoljstvom, bila je debata u KC Gradu pod nazivom „Jezik i kulturna politika“. Kao svojevrstan odgovor na tribinu na Filološkom fakultetu, urednik izdavačke kuće Fabrika knjiga Dejan Ilić je čitavu situaciju oko iznenadne zabrinutosti za srpski jezik i kulturu nazvao „nametnutom i lažnom“, povezavši je sa pitanjem Kosova, koje takođe smatra nepotrebno forsiranom pričom koja ne interesuje većinu građana.
– Danas je ista priča kao i tada. Evo posle više od 120 godina isti ljudi nameću svoje vizije srpstva i čistog govora. Ponekad se zapitam da li sam ja podjednako Srbin kao ovi što mesecima oplakuju srpski jezik u „Politici“. Znam da nisam. Oni žive u nekakvim zabludama da treba da spasavaju kulturu i tradiciju, a u stvari se pre svega radi o spasavanju njihovih radnih mesta, bar do penzije. Evo, odgovorno tvrdim da jezik nije ugrožen, jer ga mi svi lepo pričamo, a ni srpski identitet nije u opasnosti, zato što takva stvar i ne postoji – kaže Ilić.
Sa njim se u većoj meri složila i profesorka sociolingvistike na Filološkom fakultetu Jelena Filipović, uzgred nazvavši standardni jezik „veštačkom tvorevinom“.
Verovatno najproblematičnija oblast Srbije kada je standardizacija jezika u pitanju jeste južni i jugoistočni deo. Bez obzira što bi bilo logično podsticati stanovnike tog kao i bilo kog drugog dela zemlje da sačuvaju svoj izgovor, kao i da u određenoj meri nauče manje-više standardni jezik koji se upotrebljava u većem delu Srbije, važniji problem su predrasude prema ljudima iz tih krajeva. Te dve stavke su u direktnoj vezi.
Tanja Petrović, autorka knjige „Srbija i njen Jug: 'Južnjački dijalekti' između jezika, kulture i politike“, predrasudu o južnjaku kao „čoveku koji je jednom nogom iskoračio iz sela, ali nikad sa dve noge zakoračio u grad“ smatra ključnom.
– To je metafora koja je najbitnija za ovu priču. I to je taj lokus koji otvara mogućnost za upisivanje atributa kao što su loš i niskokulturni ukus, konzervativna politička ubeđenja, nisko obrazovanje i slično. Kada čovek iz Beograda čuje južnjački govor, uglavnom su reakcije određena simpatija, ali pre svega pogled odozgo, upravo iz tih pogrešnih ubeđenja o ljudima koji pričaju južnjački i koji dolaze iz tih krajeva. Kada se taj odnos promeni, može se govoriti o svemu ostalom u vezi sa jezikom – smatra Petrovićeva.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
