Jugoslovensko dramsko pozorište 7. juna premijerno postavlja na Scenu „Ljuba Tadić“ komad Milene Marković „Zmajeubice – junački kabare“, što je još jedan doprinos obeležavanju stogodišnjice Velikog rata.
Aždaje obično pripadaju epskom pripovedanju, kome nema baš mnogo mesta u savremenoj istoriografiji. Ona propoveda faktografiju, ali, ako se usudimo da pravo kažemo, ona danas vrda, prepisuje i dopisuje, menja karakter vremena i događaja koji više nemaju svedoka-glasnogovornika. Menjaju se pozicije pobeđenih i pobednika, moralnih i vojnih. Davnašnjeg su datuma te polemike o čovečnosti, ideji, nameri i posledicama povlačenja oroza na brauningu 28. juna 1914. u Sarajevu. Milena Marković ovom predstavom govori o Principu (Gavrilu) kao fanatičnom borcu za slobodu, mladom čoveku koji je stao na prag novog sveta, namerno…
Vrednost pa i autentičnost pozorišnih predstava u novije vreme ocenjujemo pitanjem „A kako ona korespondira sa današnjom situacijom?“ Tu uvek mislimo na političke stvari. Zašto je ispalo da je samo politička linija nit koja nas povezuje, da je samo to ono univerzalno i bezvremeno u nama?
– Mi smo provincijalizovani i kolonijalizovani zato smo u stalnoj proveri podobnosti, u cenzuri i autocenzuri i zato je to pitanje postalo ključno jer svet je opet takav da nisu svi ravnopravni i da nemaju iste mogućnosti. To nema veze sa jednom skoro apsurdnom i licemernom političkom korektnošću koja je skoro pa obesmišljena jer se ne bavi ključnim problemima neke države, regiona pa ni čovečanstva. E, ta nit, na primer, povezuje vreme Zmajeubica sa današnjim vremenom. Univerzalno i bezvremeno u nama je samo i uvek istina o čoveku.
Imali smo prilike da se bavimo Principom tokom ove godine, da polemišemo da li je ubio čoveka ili cara, da li je terorista ili romantični borac za slobodu… Kakav je vaš Princip?
– Ja sam već u jednom intervjuu rekla da se savremeni motivi ne mogu stavljati u ličnost iz epohe, jer je to kič. Znači, prilično je lupetanje da se kaže da su ti ljudi što su vršili atentate po Rusiji, Italiji i na kraju junaci moje drame, teroristi, oni su nešto drugo. Ja upravo pišem o tome šta su zapravo i iz čega su nastali. Isto tako je neprimereno uzeti im veličinu i ideale i reći da oni to nisu hteli, samo ih je neko prevario. Hteli su i to je za njih bilo pitanje života i smrti. I ubijali su. Ubio je cara a ne čoveka. Princip je bio fanatik i borac za slobodu.
Mislim da ni drama a ni ličnosti u drami nisu romantične, ali da spadaju u tzv. romantičarski motivacioni i psihološki korpus.
Ne mogu da se otrgnem utisku da, osim nečega drevnog i epskog u naslovu ove predstave, ima i zera podsmešljivosti, čak prave prozivke prema današnjim „junacima“…
– Ja se uopšte ne bavim današnjim junacima, mi ne živimo u takvim vremenima. Današnji junaci su nešto drugo. Kada pravim tekst sa savremenim motivima, više me interesuju antijunaci. Naslov je preuzet iz Ničeovog „Rođenja tragedije“, oni su to čitali, oni su bili izraz svoje epohe. Oni su pokuljali sa svih strana kada je pukao gnojni čir prošlog sveta i učestvovali u stvaranju novog. Sa velikim žrtvama. I naravno da sve to ima drugu stranu. Pa i dobri crtani filmovi imaju drugu stranu. Da ne govorim o bajkama.
Čovek prirodno teži individualnoj slobodi, što se oštro sukobi sa konformističkim i konzumerskim načinom života koji nam mediji serviraju kao vrhovnu vrednost, lezilebovićki raj u kome si ako imaš i imaš još… To su današnji zmajevi, rekla bih. Njima taj brauning ne može da naškodi. Šta i ko može?
– Individualna sloboda je veoma teška stvar i pitanje je da li uopšte postoji. Veliki zapadni pisci kao Uelbek preispituju fatalnost te tekovine civilizovanog društva. Mi još nismo stigli dotle, nego maštamo o sirićima i vinima i račićima koji su inače veoma slabog kvaliteta, u tegli u samousluzi.
Upravo konformizam i konzumerizam su krajnje tačke tog značajnog mita zapadne civilizacije. Znači, individualna sloboda, ali bez sumnje, svesti, smisla i prave ideologije.
U predstavi, koju je režirala Iva Milošević, igraju: Nikola Rakočević, Mirjana Karanović, Milan Marić, Radovan Vujović, Dubravka Kovjanić, Jovana Gavrilović i Srđan Timarov. Scenograf je Gorčin Stojanović, kostimografkinja Maja Mirković, a kompozitor i izvođač Vladimir Pejković.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
