Izdanja sumnjive vrednosti

Naslovi poput: „Ukus greha“, „Prevari me ako smeš„, „Zabranjena zadovoljstva“, „Knjiga za singl devojke“, „Jedan greh manje“, „Nikome ni reči, ubojstvo u rijalitiju“, „Šest muževa koje svaka žena treba da ima“, „Kome je do seksa utorkom“ i sl. počeli su da pretrpavaju bibliotekačke fondove otkako su prošle godine konkursi za otkup knjiga u javnim bibliotekama zamenjeni, prema Zakonu o javnim nabavkama, tenderima.

Ako je takav slučaj postojao i ranije u pojedinim bibliotekama, sada je bar vidljiviji, budući da se na portalu Uprave za javne nabavke mogu pronaći podaci o tenderima za oko 60 biblioteka koje kupuju knjige od sredstava lokalne samouprave. Tamo, kao i na sajtu Biblioteke grada Beograda, može se videti koje je naslove i od kojih izdavača na poslednjem javnom tenderu, koji je nedavno završen (20. oktobra), poručila čak i matična gradska biblioteka. U tenderskoj dokumentaciji se ne navode imena izdavača, već svaki od njih ima naziv partije, ali je lako prepoznati po naslovima knjiga o kom izdavaču je reč. Ukupan broj knjiga koji BGB nabavlja po ovom tenderu je oko 22.000 primeraka, u vrednosti od blizu 16 miliona dinara, a lako se može ustanoviti da je od samo dva izdavača (Laguna i Vulkan) poručeno oko 9.000 primeraka (više od 40 odsto ukupnog broja) u vrednosti od više od sedam miliona dinara (45 odsto ukupne vrednosti nabavke).

Šta ovo znači za kulturu čitanja u Srbiji? Da li je ovo pokazatelj da država svojim novcem podržava ovakav odabir knjiga za čitaoce i članove biblioteka te otvoreno finansira štampanje bezvrednih dela?

– Sasvim je jasno da većina biblioteka nema osnovni akt o nabavnoj politici. U takvom aktu obično piše, ili bi trebalo da piše, da biblioteka treba da prosvećuje svoje korisnike, da podiže opšti nivo obrazovanja i kulture svih delova populacije, da unapređuje intelektualne i kritičke kapacitete građana, da im nudi kvalitetne knjige i autore, da unapređuje čitalačke ukuse. Ako na portalu Uprave za javne nabavke malo pregledamo liste kupljenih naslova u bibliotekama Srbije, videćemo da su neke od njih kupile i po 30 primeraka sledećih naslova: Ukus greha, Prevari me ako smeš, Zabranjena zadovoljstva, Knjiga za singl devojke, Dok nisam srela tebe, Jedan greh manje, Nikome ni reči, ubojstvo u rijalitiju, Zapisano u zvezdama, Vikend za ljubav, Magija u tri koraka, Šest muževa koje svaka žena treba da ima, Kome je do seksa utorkom itd. Sami navedeni naslovi govore dovoljno o tome da se bibliotekari, nažalost, pri izboru ne rukovode kriterijumima odgovorne nabavne politike, već povlađivanjem najnižim ukusima i onom poznatom neutemeljenom frazom „to korisnici traže“ – kaže za Danas Vesna Injac Malbaša, bibliotekarka-savetnica u Narodnoj biblioteci Srbije i članica Nacionalnog saveta za kulturu.

Ona napominje da bibliotekari moraju da nastoje da nabavljaju kvalitetnu literaturu kako bi i sami vodili odgovornu kulturnu politiku u svojim sredinama i gradili čitalački ukus novih generacija korisnika.

– Sasvim je legitimno da neki građani žele da čitaju neke šund i kič knjige, ali bi trebalo da ih sami za sebe nabavljaju; država, grad, biblioteka kupovinom takvih knjiga pomažu srozavanje intelektualnog i kulturnog nivoa društva, a to svakako ne bi smeli da čine. Kriterijumi selekcije naslova ne smeju biti zasnovani na korupciji (pojedini izdavači su spremni na takve „ponude“), na popularnosti pojedinih autora i naslova, na populizmu i zadovoljavanju loših ukusa, na davanju prednosti velikim izdavačima u odnosu na male. Kvalitet, stručnost, nepristrasnost i odgovornost u izboru morali bi da budu osnovni kriterijumi kako bi svi zajedno, i država, i biblioteke, i izdavači, učestvovali u značajnom poslu podizanja kulturnog nivoa građana i stvaranja društva znanja – objašnjava Injac Malbaša.

Sonja Bokun Đinić, direktorka Biblioteke šabačke, misli da javne nabavke nisu ni pogoršale ni poboljšale odabir knjiga u bibliotekama.

– Naravno da svaka biblioteka i svaki direktor ustanove odgovara za nabavku. Mi smo se zaista uvek trudili da nabavljamo dobre knjige. Mi smo javna gradska biblioteka i moramo da kupimo neke primerke knjiga koji ne odgovaraju možda našem strogom kulturološkom profilu, ali mi sigurno takve knjige ne kupujemo u velikom broju i ne kupujemo samo takve knjige – objašnjava ona dodajući da nema vrednog književnog i naučnog dela koje u ovoj biblioteci nije kupljeno.

Bokun Đinić, s druge strane, kaže da zapravo svi problemi leže u činjenici da Zakon o javnim nabavkama ne uvažava da je knjiga jedinstveni umetnički entitet koji ima svog autora i svog izdavača, a ne, kao svaki drugi predmet, skup osobina koje se mogu porediti na tržištu. Prema njenim rečima, biblioteke su na ovaj način, takođe, onemogućene da sarađuju sa izdavačima jer su favorizovani distributeri knjiga.

– To poskupljuje celu proceduru, jer smo ranije knjige kupovali od izdavača u pretplati ili smo sa njima ugovarali rabat, jer su naravno knjige kod izdavača najjeftinije. Obraćali smo se Agenciji za javne nabavke, pozivajući se na član 7 Zakona o javnim nabavkama, da ako neko pruža usluge na tržištu, a to biblioteke evidentno rade, jer kupuju knjige koje daju svojim članovima na korišćenje, zbog toga budemo izuzeti od ove odredbe. Nažalost, to nam nije pošlo za rukom – objašnjava Bokun Đinić.

Kako dodaje, biblioteke su u suštini ograničene samo na distributere, jer potrebe biblioteka mogu da ispune samo oni, budući da izdavači prodaju samo svoja izdanja.

Na pitanje da li bibliotekari trpe pritisak pojedinih distributera kako bi prilikom tendera odabrali upravo njih, ona ističe da sa tim lično ne može da se složi, ali da je za nju već sam zakon dovoljan pritisak.

„Laka literatura“ otkupljena „na kilo“

Posebno zanimljivo je da su u najvećim količinama, čak i po 90 primeraka, odabrana izdanja „lake literature“, poput knjiga: „Kao da sam sanjala“ Suzane Mančić, „Prva bračna noć“ Sofi Kinsele, tri knjige Amande Kvik („Svetlo u noći“, „Ogledalo duše“, „Vragolije“), „Dodir muzike“ Dafine Kalotaj, „Ponoćna ruža“ Lusinede Rajli, dve knjige Nore Roberts („Pali anđeo“ i „Dragulj moje krune“)…