Muzika Vasilija Mokranjca

Vasilije Mokranjac (1923-1984) je jedan od najznačajnijih srpskih kompozitora 20. veka, čija dela pripadaju samom vrhu celokupne srpske umetničke muzike. Istakao se i na polju klavirske i simfonijske muzike, a komponovao je i znatan broj partitura filmske i primenjene muzike. Dobitnik je značajnih priznanja, među kojima su Nagrada Sterijinog pozorja, Oktobarska nagrada grada Beograda, nagrada Jugoslovenske radio-difuzije, kao i Sedmojulska nagrada za životno delo. Posvetivši se svom omiljenom instrumentu – klaviru, tokom pedesetih i sedamdesetih godina prošlog veka, Vasilije Mokranjac je sa izuzetnim umetničkim nadahnućem komponovao ciklus „Etide“ (1951/2), koji je najistaknutije delo takve vrste u celokupnoj srpskoj klavirskoj literaturi. Samo godinu dana kasnije nastaje njegova „Sonatina u a-molu“ (1953). Nastupaju vrlo produktivne godine za ovog kompozitora, te on 1955/6. komponuje svitu „Fragmenti“, u kojoj on pored svojih osnovnih muzičkih postupaka, ubedljivo koristi i spaja još dva muzička uticaja, presudna za njegov opus: elemente narodne muzike (iskazane prevashodno diskretnom upotrebom prekomerne sekunde) i iskustva muzičkog impresionizma. Popularni ciklus „Šest igara“ (1957) jeste kompozitorov ustupak tada uobičajenim stilizacijama narodne muzike, ali u kojem Mokranjac, sledeći primer čuvenih „Sedam balkanskih igara“ Marka Tajčevića, stvara upečatljive minijature lišene velike dramatičnosti, kombinujući u njima, bez upotrebe citata, elemente balkanske i istarske narodne muzike. Početkom osamdesetih u poslednjoj kompozitorskoj fazi nastaje ciklus „Intime“ (1973) i svita „Odjeci“ (1973), koju mnogi muzikolozi ocenjuju kao jedno od njegovih najboljih dela napisanih za klavir.

Ovo izdanje, kao i bogat katalog klasične muzike može se pronaći u internet prodavnici WWW.GUDA.RS, u Mascom store-u u Čumićevom sokačetu, kao i u svakoj bolje snabdevenoj muzičkoj radnji.