Naselje Savada – toplina u hladnoj blokovskoj panorami

„Suština urbanističkog koncepta naselja Savada je ostvarenje što veće prozračnosti i što više slobodnog prostora na parceli. Objekti su pozicionirani tako da se međusobno ne ugrožavaju, da svaki stan ima dovoljno svetlosti, vazduha, pogleda…

Beograđani već znaju gde se Savada nalazi, da je, kako joj i ime kaže, u blizini Save i Ade i da je jedna od najboljih lokacija u Novom Beogradu – u Bloku 67a. Ovde neće biti solitera od 20 spratova niti megalomanskih struktura svojstvenih ranijoj arhitekturi Novog Beograda. Svaka zgrada će kao deo skladne celine imati i određenu dozu individualnosti koja će omogućiti njenim stanarima da je na prvi pogled prepoznaju kao svoju. Novi stil gradnje unosi toplinu u hladnu blokovsku panoramu“, kazale su između ostalog u razgovoru za Danas Ivana Tadić i Irena Videnov, arhitekte i odgovorni projektanti prve i druge faze izgradnje naselja Savada.

Kada se u oktobru prošle godine Mihajlo Mitrović, doajen srpske arhitekture, prvi put susreo s gradilištem u neposrednoj blizini Delta sitija, zapitao se u čemu je ekonomska logika i interes praviti nekoliko stotina novih stanova kada u najbližem komšiluku veoma dugo još uvek stoje oni nerasprodati u „Bellvillu“. Zbunjenost je nestala kada je Mitrović video projekte i graditeljsku dokumentaciju naselja Savada Neimara V. To je, setio se, ista ona firma koja je prema njegovom mišljenju izgradila najlepši poslovno-stambeni kompleks Savograd u Novom Beogradu. Novo naselje ili, kako se preporučuje, moderan grad u malom, Savada će doneti nove zgrade koje su, kako smatra Mitrović, urbanistički ukomponovane u neveliki dopadljiv kotež koji će sa okolnim zgradama obrazovati novi gradski kvart, ovoga puta uređen i izgrađen prema najstrožim ekološkim kriterijumima, energetski efikasne, sa dovoljnim brojem garažnih mesta, sa raznovrsnim i izuzetno funkcionalnim stanovima, sa lokalima u prizemlju, uređenim baštama i sigurnosnom zaštitom.

Trenutno je u Savadi prva faza izgradnje pri završetku – nju čini pet lamela koje će biti gotove pre planiranog roka. Izvođenje druge faze počinje u septembru i u njoj će za godinu dana biti izgrađene još četiri lamele sa novih 200 stanova, kažu za Danas Irena Videnov i Ivana Tadić, arhitekte preduzeća Neimar V koje su sa svojim timom zadužene za projekat ovog naselja.

Cilj da se napravi što kvalitetniji prostor bio je princip u projektovanju čitavog bloka a naročito u oblikovanju stanova gde je postignut fleksibilan odnos strukture i kvadrature. Svaki stan ima komotne sobe i terase. Prostorije pune svetlosti i vazduha ostvarene su i zahvaljujući velikim prozorima a ono što zovemo višim nivoom stanovanja postignuto je i zbog boljih instalacija, kao i kroz materijalizaciju i opremu stanova koji su, kako kažu u Neimaru V, izuzetnog kvaliteta. Podovi u prostorijama su od hrastovog parketa, na terasama od granitne keramike, a na zidovima i podovima kuhinje, kupatila i toaleta ugrađuju se keramičke pločice renomiranih stranih proizvođača. Prozori su petokomorni tako da obezbeđuju dobru izolaciju od spoljnih uticaja a unutrašnja stolarija je od medijapana. Optimalni odnos strukture i kvadrature postignut je kroz racionalnu i efikasnu organizaciju kojom se ne gube korisne površine. Dnevna soba je koncipirana s otvorenom kuhinjom uključenom u njen prostor ili može biti izdvojena u drugoj prostoriji. Dnevni boravak je uvek odvojen vratima od ulaznog hodnika da bi se omogućila privatnost porodičnog života. Stanovi su oblikovani tako da pružaju osećaj prostranosti i uslove za kvalitetno i komforno stanovanje. U ponudi su stanovi koje po veličini mogu zadovoljiti različite potrebe svih generacija: od garsonjera za savršen početak, jednosobnih udobnih stanova, jednoiposobnih funkcionalnih stanova, zatim dvosobnih klasičnih i dvoiposobnih fleksibilnih stanova kao i trosobnih komfornih stanova, atraktivnih četvorosobnih i petosobnih stanova a u ponudi je i jedan zaseban penthaus.

Smeštena između ulica Omladinskih brigada, Uroša Martinovića i Rjepinove, Savada je istovremeno u žiži zbivanja a povučena u odnosu na najprometnije ulice, što omogućava miran porodičan život. S druge strane, blizina komercijalno-zabavnih centara, hipermarketa, zelenih pijaca, škola i obdaništa, zdravstvenih ustanova, sportskih sadržaja, biznis centara, bankarskih sistema trebalo bi da zadovolji potrebe svakodnevnog života svih generacija. Posebnu privlačnost ovog savremenog grada u malom daje blizina prirode – „Reka Sava i Savski kej su na desetak minuta šetnje, a odatle se kratkom vožnjom brodićem stiže na Adu Ciganliju“, podsećaju sagovornice Danasa.

Zgrade u Savadi imaju šest spratova i ponudiće svojim žiteljima, vidi se već sada, drugačiji i savremen način stanovanja imajući u vidu ono što se u ovom delu grada pravilo dosad. Iako su ovakvi objekti u svetu standard, kod nas ipak pripadaju najnovijoj generaciji zgrada na Novom Beogradu. Ta karakteristika nameće da se one uporede sa zgradama pravljenim u „srećnim vremenima“ čija arhitektura uživa poseban status kod većine profesionalaca iako su građani na nju imali primedbe da deluje sivo i sumorno.

„Stručna javnost veoma ceni novobeogradsku modernu arhitekturu iz '60-ih i '70-ih godina, mada su je njeni stanovnici često doživljavali kao hladnu i nepristupačnu, posebno u hladnim blokovskim okruženjima koja ranije nisu imala odgovarajuću infrastrukturu. Savada je jedno od naselja koje to menja novim stilom gradnje u ovom delu grada. Unosi toplinu svojstvenu starom Beogradu primenom plemenitih materijala poput opeke, primenom formi usklađenih s ljudskom merom, ali uz zadržavanje svih prednosti koje Novi Beograd nosi. Savada ima novobeogradsku organizaciju bloka, ali je znatno više prilagođena čoveku od objekata iz ranijih vremena“, ističe Ivana Tadić.

„U Savadi smo kroz arhitekturu kreirali individualnost tako da u okviru bloka svaka zgrada ima neki prepoznatljiv element po kojem se razlikuje od ostalih, što omogućava i lakše snalaženje i emotivno povezivanje sa 'svojom' zgradom. Svaki objekat ima nešto svoje što ga razlikuje od drugih, ali su međusobno skladni i odlično se uklapaju“, kaže Ivana Tadić. Doprinos živosti i toplini čitavog ambijenta daju upotrebljeni materijali. „Sve smo radili u opeci. U tom smislu mi istovremeno pravimo savremenu i klasičnu gradnju a ona je najbolja i najsigurnija. Veoma smo vodili računa o energetskoj efikasnosti, te smo primenom vrhunske termoizolacije i najkvalitetnije stolarije postigli bolje karakteristike objekata od zakonski propisanih. Zahvaljujući tome, stanari će imati manje troškove grejanja, a svaki stan će imati i pojedinačno merenje potrošnje, što omogućava individualnu štednju.

U arhitektonskom izrazu, kolorit nam je bio jako važan. Izabrali smo opeku u prirodnim tonovima – tamnobraon za prvu fazu izgradnje, i terakotu za drugu. Obe su kombinovane sa belim površinama fasade i staklom, opekom ili drvetom na ogradama terasa. Posebna pažnja posvećena je razradi detalja – kako vertikalno izdvojenim lođama, tako i maskama klima uređaja na fasadi – sve to zajedno pored svoje funkcije, ima i svoj estetski efekat – postiže se dinamičnost forme inače dugačke blokovske izgradnje“, objašnjava Irena Videnov.

Ideje za slobodnija i kreativnija rešenja na fasadi proistekle su i iz same strukture naselja i odnosa prema okruženju. Želeći da doprinesu arhitekturi našeg grada, poseban arhitektonski akcenat stavljen je na uglu sa Ulicom omladinskih brigada. Da bi toj tački dali pečat i učinili je autentičnom i prepoznatljivom u Neimaru V su imali različite predloge:

„Razmišljali smo o postavljanju simbola Savade na ugaonu poziciju – kao prostorni akcenat; samim naglašavanjem tog ugla koloritom ili volumenski, da tu napravimo vajarsko delo ili mozaik, ili da ga istaknemo svetlom. Želeli smo da to bude mesto gde će se ljudi okupljati, mesto koje će postati reperna tačka, mesto sastanka. Prostorno, ovaj ugao biće dominantan reper svojim visokim severnim kalkanskim zidom, a umetničkim detaljem na njemu obeležiće blok nazvan SAVADA, kao putokaz ka reci Savi ili kao KAPIJA-ULAZ u ceo kompleks SAVADE, i dalje… Rešenje koje nam se zasad čini najboljim jeste razigrani slog od opeke na fasadi koje je u skladu s aktuelnim trendovima u arhitekturi i dobitna kombinacija jer predstavlja spoj drevnog i modernog“, objašnjava Irena Videnov i dodaje: „Nama u Neimaru nije jedini cilj da napravimo i prodamo što veći broj funkcionalnih kvadrata, prostor, stan, koji svaki stanar oprema po svojim potrebama, nego i da napravimo jedno kulturno, novo i kvalitetno okruženje.“

Prostor koji uokviruju zgrade s unutrašnje strane u Savadi imaće veliku cvetnu baštu, dok će ispred lokala, uz Ulicu omladinskih brigada biti postavljena promenada sa dva drvoreda. Time je posebno istaknuto zelenilo.

„Suština našeg urbanističkog koncepta jeste da se ostvari što veća prozračnost, što više prostora. Da sve zgrade budu savršeno osvetljene, osunčane, provetrene i u tom smislu smo pokušali da se što više odvojimo od ulice i ostvarimo široke poteze na parceli sa uređenim zelenilom, prostorom za odmor, druženje, igru dece… Potrudili smo se da objekti ne budu suviše blizu jedan drugom, već da im ostavimo dovoljno prostora da 'dišu'“, ističe Ivana Tadić. Ova namera se da osetiti već sada na samom gradilištu gde prvih pet lamela već dobija svoj finalni izgled.

Budućim stanarima posebno su atraktivni delovi objekata koji gledaju na škole preko puta Rjepinove ulice. „Ovde, na velikim parcelama prepunim zelenila svi objekti su niski pa ljudi zaista uživaju u pogledu i u saznanju da se tu ne planira nikakva dalja izgradnja“, objašnjava Ivana Tadić.

Stvaranje kvalitetnog životnog prostora podrazumeva visok stepen kulture uopšte i kulture u činu projektovanja, kao i najviši stepen odgovornosti u toku samog procesa građenja. „Nemaru V je zaista stalo da doprinese vizuelnom identitetu grada i da unapredi našu arhitekturu. U tom smislu, verujem da ljudi biraju Savadu zato što je ona stambeni blok doveden na ljudsku meru“, zaključuje Ivana Tadić.

Život nadomak reke

Za celokupno predstavljanje Savade pobrinuo se dizajner evropskog renomea Slavimir Stojanović (Futro), koji je suštinu ovog stambenog bloka sažeo u prepoznatljiv simbol i moto. Ono što Savada jeste po svojoj poziciji, kao i konceptu stanovanja Stojanović je rešio u asketskom maniru – koloritom i oblikovno, kreirajući jednostavan a dinamičan logo upotpunjen tekstom „Savada – život nadomak reke“.