O rodnom i jezičkom pitanju, opet

Zahtev za promenu jezičkog ponašanja podrazumeva, na primer, zamenu rodno markiranih reči nekom neutralnom formom: chairman/chairwoman treba promeniti u chair, coordinator, moderator, chairperson; policeman u police officer; salesman/ saleswoman – salesperson, sales clerk, sales representative; fireman – firefighter… Zatim, rečenice koje se odnose na oba pola ne mogu da sadrže samo zamenice he/his, jer se žene na taj način marginalizuju: If a student studies hard, he will succeed treba zameniti iskazom If a student studies hard, he or she will succeed ili Students who study hard will succeed; umesto Does everybody have his book? trebalo bi Do all of you have your books?; He might wonder what his response should be – One might wonder what one's response should be…

Za razliku od engleskog jezika, gde ne postoji kategorija roda, u srpskom svaka imenica ima rod, zbog čega nije ni jednostavno regulisati ovo pitanje. Ako želimo da uključimo oba roda, morali bismo da kažemo Ako student ili studentkinja vredno uči, on ili ona će biti uspešan/uspešna. Rečenica tako postaje naporna, ali to ne znači da se jezik ravnopravnosti ne može ustanoviti. Knjiga „Rod i jezik“ Svenke Savić, Marijane Čanak, Veronike Mitro i Gordane Štasni pruža dobre smernice za upotrebu rodno diferenciranog jezika, a one su ujedno i preporuke za njihovu standardizaciju. Međutim, ni u akademskoj zajednici, gde bi prvo trebalo, još nije prepoznat značaj takve prakse. U stvari, za ovaj nezgodan jezički problem većje pronađeno rešenje, začuđujuće jednostavno – postojanje diskriminacije u jeziku se prosto negira.