U Lominoj ulici broj 5 u Beogradu, u suterenu tržnog centra Zeleni venac, nalazi se stripoteka izdavačke kuće Darkwood, jedno od onih mesta gde se danas mogu pronaći stari i raritetni stripovi, ali i izdanja aktuelne strip produkcije regiona, što omogućava domaćoj publici da redovno prati i strip izdanja iz susednih zemalja.
Jedna neobična radnja nalazi se i u središtu stripa Paskala Rabatea „Mali dućan smijeha“, izdavačke kuće Fibra iz Zagreba, ostvarenje autora o čijem je delu „Ibikus“ bilo reči i početkom ove godine. No za razliku od tog silovitog četvorotomnog poduhvata, kao prizme epohe, kroz koju su se u istorijskom vrtlogu prelamale različite sudbine i karakteri, „Mali dućan smijeha“ pripada, zapravo, prirodnom miljeu ovog autora, malom mestu u provinciji (direktna inspiracija bio je gradić Maze, pokraj Anžea, odakle je Rabate i poreklom) i takozvanim malim ljudima. To je vremenski izmešteno i zaboravljeno mesto koje su standardi savremenog tehnološkog i društvenog aparata zaobišli, te bi scenografija mogla pripadati kako sredini prošlog veka, tako i početku ovog.
Patrik je depresivni ekscentrik koji upravlja prodavnicom komičnih sitnica i karnevalskih rekvizita, poput maski Nikole Sarkozija (album je originalno objavljen 2009. godine), novčanica koje beže ili rođendanskih trubica. Ipak, treba biti pravedan i reći da naziv radnje jasno upućuje na karakter proizvoda koje nudi – bukvalni prevod imena prodavnice, kao i samog stripa „Le Petit rien tout neuf avec un ventre jaune“ glasio bi „Sasvim nova sitnica žutog stomaka“, umesto čije je simpatične nonsens rogobatnosti prevodilac Ema Pongrašić predložila „Mali dućan smijeha“. Ali, svakako, ostaje činjenica da „ništa“ i ponuda „ničega“ stoji neskrivena u samom nazivu. Prodavnicom, koja i sama predstavlja usamljeni relikt, defiluju podjednako usamljeni i zaboravljeni ljudi, poput grupe kostimiranih mažoretkinja u tzv. ozbiljnim godinama i ljudi u pidžamama.
Od kada ga je žena napustila Patrik uživa u svojoj patnji, vodi jalovi život, izbegava ljude i nevoljno vodi „malu radnju smeha“, u čemu, svakako ne vidi smisla, te pravilno lamentira da se danas na tuzi zarađuje više nego na smehu – „Skuplje je plakati nego smejati se. Venčanje košta manje od razvoda, a više novca se troši na pogreb nego na proslavu rođendana“. Ali Patrikovoj melanholiji, koja je, zapravo, glavni junak stripa, Rabate pristupa sa blagim humorom, ne ismevajući je, već koristeći tu dozu humora kao poziv zdrave životne energije, kao i žive pastelne boje Izabel Merle čija svežina baca svetlost u ovo teško probojno mentalno stanje i mesto. Za razliku od grafičkih mutnina nelagode, koje smo kao autorov likovni rukopis upoznali u „Ibikusu“, linearnost „Malog dućana smijeha“ sasvim je drugačijeg kvaliteta, pročišćena i lagano melodična, podvlačeći opuštenost ritma narativnog toka.
Kao jedini mogući način, izlaz iz bezličnog i ispranog sveta donosi susret sa drugom osobom, umetnicom cirkusa koji dolazi u grad. Ali ni njena lepota ili istrajna inicijativa ne donose taj preobražaj, već doživljaj njene akrobatske numere na žici i vrhunska zanatska veština, koja predstavlja suprotnost svemu onome što je pretvoreno u stereotip i banalnost. No individualnost i sloboda ove žene, koja prirodno prati nomadski način rada i života, postavlja nove izazove za Patrika, grčevito privrženog negovanju povreda i tuge.
Usporeni i uvećani snimak jednog trenutka i teskobnog stanja, meko, suptilno i lagano, sa puno empatije i simpatije.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
