Jednom je u kvizu „Slagalica“ bilo pitanje kako glasi trpni pridev od glagola spasiti, a traženi odgovor bio je spasen. Takmičar je pogodio ono što se očekivalo, iako je trpni pridev od spasiti zapravo – spašen.
Dva su oblika ovog glagola – spasti i spasiti. Razlika u tom jednom slovu pravi im različite osnove (infinitivna i prezentska), pa će i oblici koji se od tih osnova grade biti drugačiji. Prezent glagola spasti biće spasem, spaseš…, perfekat – spasao sam, a trpni pridev – spasen, dok će prezent od spasiti biti spasim, perfekat spasio sam, a trpni pridev – spašen. (Ovo š je nastalo jotovanjem u spoju prezentska osnova spasi + en, za koje u prvom slučaju nema uslova, jer se -en dodaje na drugačiju osnovu – spase.)
Svi ovi oblici se normalno u jeziku koriste, a nedoumice koje se često u vezi s njima javljaju podstakla je jezička norma, koja kaže – bolje je spasti nego spasiti. Otud se prednost daje i ostalim derivatima „ispravnijeg“ oblika – spasem, spasen, spasavati, a nesvršeni vid spašavati, i to je čudno, uopšte se ne prihvata.
Zbog čega se normativistima više sviđa spasti, nemamo pojma. Valjda je u pitanju težnja da se zadrži ista osnova od koje su i reči spasilac, spasonosni, spasilački… Međutim, frekventnije su forme spasiti, spašen, spašavati, pa nema svrhe da ih norma potiskuje ili odbacuje. Neretko se u testovima iz srpskog traži od učenika da podvuku pravilan oblik, a među ponuđenim se nađu spašavati i spasavati… Ako je nabubao gramatiku, znaće, ali ako se osloni na svoje jezičko osećanje, misleći pritom da je bolji onaj oblik koji se u govoru najčešće čuje, veća je verovatnoća da će se opredeliti za spašavati. Ispravno razmišljanje, ali oduzima poene na testu.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
