Tunis je lepa i raznovrsna zemlja sa bogatom istorijom, bezbedna, sa ljubaznim, lepim, mladim i veselim stanovništvom; predstavlja zaista turistički raj za svakog kome je potreban oporavak, mir, lepota, čist morski vazduh, predah nakon teške zime. Mnogo volim ovu zemlju i čim se vratim sa našeg ranoprolećnog odmora, planiram sledeći odlazak. Dobro smo upoznali veliki deo zemlje, obilazeći je autobusom, vozom, luažima (ne baš udobna kombi vozila uglavnom za lokalno stanovništvo), vrlo često u sopstvenoj režiji i organizaciji.
Svuda beskrajno plavo-zeleno more, kilometri peščanih plaža, skoro uvek vedro plavo nebo i sunce, sunce… Pretežno bele kuće i u manjim mestima obavijaju desetine metara visoke bugenvilije u svim bojama i nijansama. (Hergla kod Susa sa svojim korparima.) A mirisi …. Možda su oni inspirisali Elzu Skijaiapareli, koja je živela u Hamametu, da kreira svoje poznate mirise. Velike površine maslinjaka na blago bregovitom severu, beskrajni zasadi urmi prema jugu i još južnije Sahara sa divnim oazama. (Tozer sa svojim palmama, Nefta, Gafsa). Brojni su tragovi burnih vremena, ruine poznate Kartagine, te Kerkuana, ostaci rimskih naseobina često dobro očuvanih kao El Jem, Sbietla, Duga, brojni divni mozaici (izuzetan Bardo muzej u Tunisu), čudesni i živopisni gradovi, celine iz perioda vladavine arapskih dinastija sa davno izgrađenim kazbama, ribatima (tvrđave), sukovima, džamijama (Keruan). Ima divnih primera građevina, vila iz najnovijeg „francuskog“ doba, prekrasno pozorište u stilu secesije u glavnom gradu. Vila Žorža Sebastijena, rumunskog aristokrate, koji je takođe živeo u Hamametu, danas je internacionalni kulturni centar i predstavlja jednu od najlepših zgrada u gradu. Jako zanimljive su nastambine u špiljama (Matmata), gde i danas žive pripadnici nekih plemena. Sukovi, nedeljne pijace u svakom gradu su pune života pa i radosti. Prodaje se najraznovrsnija roba u ogromnim količinama, domaći predmeti od keramike, odevni predmeti, koža, vuna, tepisi, tkanice, obuća, čak i dobra polovna odeća i obuća, tašne i drugo uglavnom iz Francuske, voće, najlepše jagode u martu, mandarine, pomorandže, gomile svežeg bosiljka i drugih aromatičnih trava i naravno začini… Ništa nije suviše skupo, može se cenjkati, što nije uvek lepo i dostojno. Bučno je, temperamentno. Ne smetaju nam domaći koji „nasrću“ na razne načine na plažama, u sukovima. Ne teramo ih, upuštamo se uvek u razgovor. Objasnim da sam stara, da sam stoti put u Tunisu, da imam sve suvenire, da sam jahala kamile čak u Douzu, u pustinji (nezaboravno!). Ne ljute se tada ako ništa ne kupimo ili ne unajmimo kamilu. Ako damo koji tuniski dinar za neku uslugu, presrećni su i zahvalni, a i mi zadovoljni.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
