Mermerna akustika

P { margin-bottom: 0.21cm; }Ali, u crkvi Svetog Petra (Peterkirhe), dijagonalnom uličicom od Štefanove katedrale, program mi se učinio vrlo zanimljiv i datum je bio blizu. Te nedelje, 10. aprila, koncert je podrazumevao tri Mocartova dela, Vivaldija, Baha, Šuberta, Betovena i Šenberga, u sastavu dve violine, viole i violončela. Cena karte nije bila mala. Obratila sam se mejlom sa pitanjem imam li nekakav popust na osnovu međunarodne novinarske legitimacije, a odgovor sa adrese Vienna Classical Ensamble mi je stigao na srpskom! – Srpski je u Beču bitniji od engleskog a ravnopravan sa nemačkim, našalio se moj sagovornik na račun činjenice da se naš jezik izuzetno često čuje na ulicama. Bila sam pozvana da besplatno posetim koncert. Naime, dvojica 'naših' ljudi, Rajko i Srđan, posle dugogodišnjeg rada u turizmu, odličili su da u Beču osnuju firmu za organizaciju koncerata. – Ideja je bila da napravimo koncept koji nije strogo turistički već da dolaze i Bečlije, kaže Rajko Bjelić, što smo uspeli kroz program koji je delimično sakralan a delimično klasičan, tj. komercijalno klasičan. Zaista neočekivano: besplatna karta za koncert i prepiska na srpskom. – Naravno, sve vreme je akcenat na kvalitetu i naši muzičari su članovi poznatih orkestara poput bečke filharmonije, filharmonije iz Bratislave, itd. Sutradan, na ulazu u Peterkirhe sačekali su me Rajko i Srđan. Ubrzo smo ušli u kriptu crkve, gde se održavaju koncerti, a koja je vrvila od posetilaca. U prvom redu, na stolici je stajao papir na kome je pisalo moje ime, kao znak rezervacije, a s druge strane papira je, svakako, bio detaljan program koncerta. Mermerna akustika. Posle koncerta, zaključak je bio da bi trebalo da se podsetim Baha, i otmene težine za koju nije uvek momenat – ali kada dođe, onda je to bečka nedvosmislena lepota. Posle ovakvih koncerata, a to je ujedno i suština umetnosti, ne možete, i ne treba, da izađete isti.