Na nekim tezgama, više nalik stolovima, mogle su se videti izložene i velike boce vina i šampanjaca koje su slobodno, bez ikakvog obezbeđenja stajale lako dostupne svim prolaznicima bez bojazni od mogućih kradljivaca. Ulica je bila dugačka dve-tri stotine metara. Pored ulaza u moju zgradu nalazila se pekara a uz nju prodavnica delikatesnih sireva. I jednoj i drugoj bilo je teško odoleti. Prvoj više u jutarnjim a drugoj u poslepodnevnim časovima.
Dvadesetak metara dalje, na trgiću Levis, bio je kafe u kome sam počinjala dan uz kapućino poslužen sa popularnim makaron kolačićem u izradi čuvene modne kompanije Hermes kojoj je to bio uzgredni ''slatki biznis''. Makaron njegove proizvodnje imao je neobičnu glazuru koja je, kada ga zagrizete, usne bojila zlatastim česticama. Šarmantni konobari u kafeu ulepšavali su mi svako jutro pozdravljajući me sa: Bonjour belle de la Serbie! Svake večeri tokom dva meseca pravila sam plan za posetu određenim znamenitostima narednog dana. Dešavalo se da dnevno obiđem i nekoliko lokacija. Već prvog jutra kupila sam propusnicu koja mi je omogućavala višednevni ulazak u gotovo sve muzeje bez čekanja u redu za karte. Na propusnici su pisala imena i adrese muzeja kao i plan grada sa listom mogućih prevoza. Sledeći te putokaze otkrila sam desetine malih muzeja za koje do tada nikada nisam čula a ispostavilo se da su prava riznica. Jedan od njih je muzej srednjevekovne umetnosti i kulture – Musee de Cluny. Poput kakvog srednjevekovnog malog dvorca, u svojim odajama skrivao je prava čudesa. U njegovoj blizini, kao i u blizini univerziteta Sorbona i prelepog Luksenburškog parka, izdiže se grandiozni Panteon iz XIX veka koji je prvobitno bio izgrađen kao crkva a potom pretvoren u mauzolej gde se nalaze kripte mnogih velikana Francuske koji su obeležili istoriju. Izgrađen je po ugledu na antički. Kada sam naišla na ovu moćnu građevinu prvo mi je zastao dah a potom mi je srce zadrhtalo kada sam ugledala nad ulazom ogroman natpis krupnim zlatnim slovima: SVOJIM VELIKIM LJUDIMA, ZAHVALNA OTADŽBINA. Drugi udar uzbuđenja sačekao me je odmah po ulazu u ogroman hol sa tavanicom neslućene visine koja zadivljuje. Bila sam toliko opčinjena lepotom i snagom prostora u koji sam ušla da su mi noge klecnule. Nakon desetak minuta smogla sam snage da siđem u prostorije ispod zemlje gde su se nalazili grobovi. Tu sam doživela treći udar kada sam obilazeći kripta shvatila da se nalazim na mestu gde su okupljeni sve sami mudraci, neverovatni talenti i ličnosti poput: Igoa, Rusoa, Voltera, Marije i Pjera Kiri, Miraboa, Aleksandra Dime, Maraa… Interesantna je priča o filozofima Volteru i Rusou koji su bili savremenici ali su zastupali različite, dijametralno suprotne ideje i bili u neprestanom sukobu. Volter je bio aristokrata i podržavao bogataše, a Ruso je zastupao ideje na strani naroda. Njihov sukob je simbolično nastavljen i posle njihove smrti upravo u Panteonu gde su im grobovi postavljeni jedan naspram drugog. Volterov je od mermera, sa statuom koja kao da se nadmeno obraća Rusou čiji grob je od drveta, skroman a on sa bakljom u ruci koja viri iz groba i poručuje Volteru da je on taj koji osvetljava put kojim ga vodi.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
