U Veneciji me je dočekala kiša! Besno je zapljuskivala brodić kojim sam plovio iz Punta Sabionea dok sam kroz sfumato u daljini nazirao obrise ôKraljice Mediteranaô. Kad smo kročili na tlo, iz pločnika na Trgu Svetog Marka počela je da šiklja voda, tako da smo gackali po njoj. U čudu sam posmatrao turiste iz Japana, Amerike, Skandinavije, zaogrnute žutim, ljubičastim, plavim kabanicama, kako u sandalama, papučama, štrapaciraju kao da je plus 30!
No, loše vreme nije uspelo da pomuti moju radost! Na sreću, kao čarobnim štapićem, posle pola sata, kiša je stala, oblaci su se razišli, granulo je sunce – Trg Svetog Marka je ponovo oživeo. Za tili čas su postavljeni stolovi, a horda turista je ôokupiralaö kafiće, tako da nije bilo slobodnog mesta za sedenje!
Nekako u startu, moje društvo i ja smo se odvojili od naše grupe i krenuli solo u razgledanje! Zapamtili smo uputstvo vodiča da pri povratku samo sledimo obaveštenja sa table na ulicama na kojima piše: ôPer Marcoö.
Prosto ne znate gde biste prvo krenuli. Čim se iskrcate, nabasate na Duždevu palatu i Most uzdaha. Nažalost, to poetično ime ima tužnu priču. To nije most gde su se susretali zaljubljeni, već ôprelazö kojim su osuđenici vođeni u tamnicu, i gde su uzdisali, jer su tu poslednji put videli svetlost dana!
No, vratimo se vedrijim temama koje Venecija nudi u izobilju. Tolika lepota na jednom mestu je zasenjujuća – da se ljudska čula nikada ne mogu dovoljno nadiviti i načuditi. Tu su najpoznatije građevine nekadašnje Mletačke republike, Bazilika Svetog Marka sa replikom čuvenih antičkih konja, Biblioteka Marćiana, Kampanila, sa čijeg vrha se vidi čitava laguna, astronomski sat. Na sve strane kafići, prodavnice, antikvarnice sa svakojakim drangulijama koje vas mame da zavirite unutra. Gondolijeri spremno čekaju da vas provozaju pitoresknjim uličicama do kanala Grande i natrag. Odoleli smo tom izazovu – zbog cene! Odlučili smo se za šetnju!
Negde u jednoj ulici, spazili smo gomilu ljudi. Prišli smo i videli da je u jednom restoranu promocija. Počastili smo se odličnom pršutom i šampanjcem!
Naravno, osmotrili smo i crkvu Santa Maria della Salute, opevanu u pesmi Laze Kostića.
Venecija je skup grad. Razumljivo, jer isključivo živi od turizma! U gradu je nekada bilo više od 200.000 stanovnika, ali ih je sada svega nešto više od 50.000. Iselili su se u druge gradove, što u potrazi za poslom, što zbog nesnosne buke turista koji je pohode danonoćno.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
