U novonastalim okolnostima, u kojima je ruska strana najavila da odustaje od izgradnje gasovoda Južni tok, Vlada Srbije treba da pokrene inicijativu za izmenu energetskog sporazuma i traži da se Srbiji kroz različite ugovore sa Rusijom nadoknadi sve ono što je izgubila time što Južni tok neće proći preko naše teritorije, rekao je Boris Tadić, predsednik SDS i bivši predsednik Srbije, koji je u ime ove zemlje sa tadašnjim predsednikom Rusije Dimitrijem Medvedevim potpisao strateški sporazum.
On je na jučerašnjoj konferenciji za novinare naveo da takva inicijativa Vlade ne bi bila laka, ali da smatra da bi to trebalo učiniti.
Upitan da li je tokom pregovora s Rusijom bilo reči o klauzuli ugovora kojom bi se Srbija zaštitila ukoliko ne bi došlo do izgradnje Južnog toka, on je objasnio da ruska strana nije dozvolila da se ubaci bilo kakva zaštitna klauzula. On je dodao da klauzula nije bila moguća i zato što je Srbija bila slabija strana u pregovorima kao i zbog toga što je srpski naftni sektor bio pred kolapsom i bila je neophodna investicija strateškog partnera Gasproma.
Prema njegovim rečima, Gasprom je dobio iste uslove koje su u drugim oblastima ekonomije dobili drugi ulagači poput Fijata, Gorenja i drugih. On je istakao da su ulaskom Gasproma u NIS obezbeđene investicije i nova tehnologija kao i da je povećana zaštita životne sredine, zdravlja ljudi i korišćenje visokokvalitetnih derivata. Kako je rekao, da odluka o privatizaciji NIS nije doneta, sada bi ta fabrika doživela sudbinu rafinerija u regionu u koje niko nije ulagao.
Tadić je objasnio uslove u kojima se pregovaralo o podaji NIS-a, rekavši da država nije imala novaca za ulaganje u NIS, koji je imao zastarelu tehnologiju. „Oni koji sada prigovaraju zbog cene za koju je prodat, polaze od idealne situacije, a ne od realnosti. Kao predsednik sam razgovarao s nizom investitora, ali niko nije želeo da ulaže, pogotovo u trenutku kada je počela svetska ekonomska kriza“, ukazao je Tadić.
Povodom kritika da Gasprom plaća rudnu rentu od samo tri odsto, Tadić je rekao da NIS u vreme dok je bio državna kompanija za to u budžet Srbije nije uplaćivao ni dinara. „Da nismo potpisali energetski sporazum, danas ne bi imali rafineriju jer ne bi imali sredstava za investicije“, ukazao je Tadić.
Bivši predsednik je istakao da je veoma važno da se zna kakav je tačno stav Vlade o energetskom sporazumu sa Rusijom i odustajanju od izgradnje Južnog toka. Kako je rekao, premijer Aleksandar Vučić je istakao da je energetski sporazum dobar, a potpredsednica Zorana Mihajlović da je loš, pa je važno da se zna šta vlada misli – da li ono što kaže Vučić ili Mihajlović ili Mihajlović optužuje Vučića.
On je podsetio da je pregovore o zaključenju energetskog sporazuma sa Rusijom vodila Vlada Vojislava Koštunice i da je on kao predsednik potpisao međudržavni sporazum.
LDP: Polaganje računa
Liberalno-demokratska partija smatra da političari koji su pregovarali, potpisali i glasali za energetski sporazum sa Rusijom moraju da polože račune za to što su uradili Srbiji 2008. godine, kada su time žrtvovali interese svoje zemlje, koje su bili dužni da čuvaju, saopšteno je iz LDP.
Od rudne rente 4 milijarde dinara u budžet
Goran Radosavljević, potpredsednik Socijaldemokratske stranke i nekadašnji državni sekretar Ministarstva finansija, naveo je da do 2008. u budžet Srbije ni dinar nije uplaćivan od rudne rente, a da su sada posle privatizacije NIS-a prihodi četiri milijarde dinara.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
