Bramercov novi izveštaj mora biti dobar bar kao prethodni

 Kada je reč o reformi pravosuđa, Evropska komisija snažno podržava napore vlasti da je sprovede, kao što posebno podržavamo borbu protiv organizovanog kriminala. Imali smo neke primedbe na proceduru izbora novih sudija i tužilaca, pre svega na primenu kriterijuma i žalbeni postupak, ali nismo informisani o neregularnostima – kaže u intervjuu za Danas Vensan Dežer, šef Delegacije Evropske unije u Srbiji.

Šta Srbija može da očekuje od zasedanja Saveta ministara spoljnih poslova EU u junu?

– Posmatrano iz perspektive Evropske unije, iza nas je veoma dobra godina za Srbiju. Tri glavna koraka su napravljena – vizna liberalizacija, stupanje na snagu Prelaznog trgovinskog sporazuma i podnošenje kandidature za članstvo u Uniji. Tokom 2010. moramo da vidimo na koji način da se zadrži ovaj zamah i šta može da bude postignuto. EU sada treba da pristupi ratifikaciji Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju i jasno je da će glavni element za početak tog procesa biti izveštaj glavnog tužioca Tribunala u Hagu Serža Bramerca, koji bi trebalo da bude pozitivan bar u onoj meri kao prethodni. Ovaj izveštaj će biti predstavljen 18. juna, a 14. i 15. imamo prvi sastanak Saveta ministara, dok je za 17. i 18 jun zakazano zasedanje Saveta EU. Druga stvar je da se vidi šta će EU učiniti sa zahtevom Srbije za članstvo. Evropska komisija je jasno istakla da je spremna da da mišljenje o tom zahtevu, ali prethodno moramo da postignemo konsenzus među državama članicama.

S obzirom na to da je prethodni Bramercov izveštaj bio pozitivan ili gotovo pozitivan, zbog čega Srbija toliko dugo čeka i zašto se proces integracija neprestano odlaže?

– Ne mislim da se proces odlaže. Ja bih vas mogao da pitam zašto je hapšenje haških optuženika tako teško.

Nema dovoljno dokaza da se oni nalaze na teritoriji Srbije.

– To je teško reći. Bramerc je do sada bio uveren da se potraga dobro vodi i nadam se da će njegov naredni izveštaj biti jednako dobar kao i prethodni.

Da ostavimo po strani Bramercov izveštaj. Kako ste zadovoljni reformom političkog sistema od kako je formirana vlada Mirka Cvetkovića?

– Zadovoljni smo, i to zbog više razloga. Postoji posvećenost evropskim integracijama, parlament je dobro funkcionisao, donet je Statut Vojvodine, administracija je bila efikasna u pripremi zakonskih paketa, povučene su blanko ostavke kada je reč o lokalnim izborima. To su glavne stvari. Kada je reč o statusu manjina osnovani su saveti nacionalnih manjina, ali moramo da vidimo koje su još teškoće ostale.

Da li možda mislite na teškoće u oblasti reforme pravosuđa?

– Dozvolite mi prvo da kažem da, kada je reč o reformi pravosuđa, Evropska komisija snažno podržava napore vlasti da je sprovede, kao što posebno podržavamo borbu protiv organizovanog kriminala. Zabrinuti smo zbog pretnji najvišim zvaničnicima. Nema sumnje da vlasti uživaju i našu i punu podršku zemalja članica EU kada je reč o ovim problemima. Istovremeno, pravosuđe je za EU od najveće važnosti, a najvažnije su efikasnost i nezavisnost. Kada je reč o nezavisnosti, krajem 2009. obavljen je izbor sudija i tužilaca i imali smo neke primedbe na proceduru, prvenstveno na kriterijume u proceduri i na žalbeni postupak.

Postoje spekulacije da je prilikom reizbora sudija bilo dosta neregularnosti i korupcije. Kakav je vaš stav prema tome?

– Mi nismo informisani o neregularnostima. Prvenstveno smo bili zabrinuti zbog načina primene kriterijuma na osnovu kojih je izbor obavljen. Nije na nama da vršimo istragu, za to su nadležne vlasti.

Da li će EU išta preduzeti da se u pravosuđu ono čime niste zadovoljni izmeni?

– Kada je reč o efikasnosti, na tome već radimo. Preko 50 miliona evra je uloženo u reformu sudstva, u oblastima informatizacije sudstva, racionalizacije, modernizacije, obuke u pravosuđu itd.. Spremni smo i da radimo s vlastima kako bi se obezbedila nezavisnost sudstva. To je na prvom mestu veoma značajno za građane Srbije jer moraju biti sigurni da će, ukoliko su optuženi, biti tretirani na nepristrastan način. Takođe, važno je i za strane investitore, jer i oni žele sigurnost i fer tretman. Te stvari se ne menjaju preko noći. To je dugoročan proces. Još jedna stvar, važan je način na koji se donose zakoni, njihov kvalitet, njihova primena, ali borba protiv korupcije.

U kojoj meri Srbija ispunjava uslove regionalne saradnje?

– Pozdravljamo korake koji su preduzeti u poslednje vreme, pre svega u odnosima s Hrvatskom. Veliki broj problema je uzet u razmatranje, kao što je demarkacija granica, čije je rešavanje stagniralo sedam godina, a sada ima nekog pomaka. Prema mojim saznanjima, načinjeni su napori da se reši problem izbeglih i nestalih lica, ali ostale su optužbe za genocid, mada očekujem da i ti problemi budu rešeni. Kada je reč o Albaniji, nedavno je ministar spoljnih poslova Albanije posetio Srbiju, ukinut je vizni režim za građane Srbije, što je važan korak. U vezi sa situacijom u BiH, bilo je trilateralnih sastanaka Srbije, BiH i Turske. Integritet BiH je deo tih diskusija i to je veoma važno, a važna je i deklaracija o Srebrenici koju je usvojio srpski parlament.

Šta sa regionalnim zasedanjima? Srbija odbija da učestvuje na tim sastancima ako predstavnici Kosova nisu predstavljeni onako kako je predviđeno Rezolucijom 1244 SB UN?

– Nije samo na Evropskoj komisiji da rešava ta pitanja. Jasno je da je naš pristup inkluzivan i da se očekuje prisustvo svih koji imaju evropsku perspektivu. Uveren sam da će se pronaći način da se pronađe konstruktivno rešenje, što je u svačijem interesu.

Imate li saznanja o uticaju tajkuna na politička dešavanja u Srbiji?

– Nemamo posebnih saznanja o tome. Ono što treba da bude osnovno jeste da stvori atmosfera zdrave konkurencije, zdrave politike konkurentnosti, a za to je potrebna vladavina zakona.