Idem u Prištinu

U četvrtom krugu dijaloga trebalo bi da se završe razgovori o temama u kojima je došlo da najvećeg približavanja stavova dve strane. To su matične i katastarske knjige. Najproblematičnije teme za sada su telekomunikacije, carinski pečati i električna energija. Beograd i Priština složili su se da za telekomunikacije i snabdevanje strujom EU predloži rešenje koje bi „sjedinilo pregovaračke stavove“.

– Rešenje Brisela neće biti po principu „uzmi ili ostavi“, nego predlog za razgovor. Problem kod ove dve teme je što imamo sudar dva različita koncepta. Očekujem da će se rešenje pronaći tako što će pobediti evropska praksa, regulisanje tržišnih odnosa i spuštanje celog ovog aranžmana na poslovne uzuse. S druge strane, ova situacija potvrđuje da se ovde vrlo teško pravi razdvajanje na tehnička i politička pitanja, zato što se za svako od njih, bez obzira koliko imalo tehničkih elemenata, ne može se reći da nije i političko pitanje. Ali, to je stvar interpretacije. Ako je za Prištinu pitanje severa političko pitanje, možda je to za nas pitanje registarskih tablica i carinskog pečata – objašnjava Stefanović.

Na prethodnim pregovorima, u kojima su posredovali Marti Ahtisari i pregovaračka trojka, Prištini je nuđena zakonodavna, izvršna i sudska vlast. Šta su vaše „crvene linije“, imajući u vidu problem razdvajanja tehničkih i statusnih pitanja?

– Ne možemo preći granicu našeg Ustava i skupštinskih rezolucija – liniju koja bi nas na bilo koji način dovela do priznavanja jednostrano proglašene kosovske nezavisnosti ili da rešenjima damo potvrdu njihovog viđenja statusa. Pokušali smo da rešavamo konkretna pitanja, držeći se svog suvereniteta i ne napuštajući našu nacionalnu poziciju, ali ne ističući to u prvi plan. Mislim da je to dalo rezultate, ako ništa drugo u tome što smo posle dužeg vremena viđeni kao konstruktivna, kreativna strana u procesu, kao neko ko nije pod ucenom i kome se „zavrće ruka“. Napuštajući neke uvrežene, tradicionalne poruke i pristup KiM, napravili smo značajan iskorak. To je, uz dobijanje statusa kandidata za EU, jedna od dve najznačajnije spoljnopolitičke aktivnosti Srbije.

Zbog čega ste nedavno, „ničim izazvano“, pokrenuli pitanje podele KiM? Da li je to probni balon ili priprema javnosti?

– Nije bio probni balon. Razumem nervozu koja se pojavila u Prištini zbog te izjave, iako oni vrlo dobro znaju da različite opcije postoje za trajno rešavanje pitanja KiM. Mi nismo advokati i ne zalažemo se ni za jednu od tih opcija. Ne pričamo o podeli, samo sam rekao da smo spremni da razgovaramo o svemu.

Zašto bi se pregovaračko vreme trošilo na neustavnu temu poput podele ili se očekuje da će u Skupštini Srbije postojati većina potrebna za izmenu Ustava?

– Na neki način ste dali odgovor na pitanje. Sam razgovor o nečemu ne znači automatsku implementaciju, niti neko obavezivanje. Razgovor o nekoj temi pomaže da dođemo do rešenja, a svako rešenje nosi u sebi i niz pratećih aktivnosti koje treba da prilagode društveni, pravni i politički život onom što se dogovorilo. Mi smo u tom smislu pokazali da za nas nema tabu tema, dok je reakcija Prištine bila suviše nervozna.

Da li se reagovanje Srba s KiM i srpske opozicije protiv podele može dovesti u vezu sa signalima iz visokih državnih krugova da je to krajnji cilj pregovaračke platforme, čiji je autor, navodno, Centar za novu politiku?

– Ne. Platforma vlade usvojena je da bi se olakšao pregovarački proces. U njoj su sadržani svi principi koji su u našem Ustavu i skupštinskim rezolucijama, tako da tu nema ničeg radikalno novog od kapitalnog značaja što menja našu politiku. Politika prema KiM je ista. Promenili smo taktiku, celokupan pristup i filozofiju, ali je naš interes isti. Do sada smo razmišljali emotivno i nismo bili spremni da promenimo ugao gledanja. Sada smo rekli da ćemo promeniti sve moguće uglove, stati na svaku tačku, razgovarati, biti konstruktivni i nećemo ništa odbijati, osim nezavisnosti, a to niko od nas i ne traži. S druge strane, razgovarati i implementirati – to su dve stvari. Imamo stalne konsultacije sa Srbima na KiM, Crkvom, nevladinim sektorom i političkim partijama. Nijedno od krupnih rešenja neće biti moguće bez stvaranja bar minimalnog konsenzusa u našem društvu i bez potvrde odgovarajućih državnih organa da je tako nešto izvodljivo.

Ako je to što radite u okviru Ustava Srbije i skupštinskih rezolucija, kako ćete usaglasiti dogovor u vezi s matičnim knjigama, gde je predviđeno formiranje zajedničke komisije s Euleksom na čelu, s rezolucijom Skupštine Srbije o KiM iz 2008, koja isključuje svaku mogućnost razmeštanja i saradnje s Misijom EU?

– Ranije doneti akti kasnije su modifikovani prema spoljnopolitičkoj dinamici koja nas je pratila. Imamo odgovarajuće odluke vlade i, što je mnogo važnije, odluku SB UN, koji je potvrdio da Euleks može da deluje na KiM, da je statusno neutralan i da funkcioniše u okviru Rezolucije 1244. Skupštinske rezolucije su za nas apsolutno obavezujuće, a poslednja od njih, doneta posle objavljivanja savetodavnog mišljenja Međunarodnog suda pravde, dala nam je dovoljno prostora da u ovaj proces uđemo na kreativan način.

Izbori bi smetali pregovorima

– Za svaki proces ovog tipa jako je važna stabilnost u zemlji. Predizborna politička kampanja u ovom momentu pokvarila bi atmosferu u društvu. Pojačala bi se retorika i emocije, što bi oslabilo naš pregovarački kapacitet. Izbori su normalna stvar u svakoj demokratiji. Nadam se da ćemo imati snage i mogućnosti za normalan predizborni proces kad to propisuju Ustav i zakoni i kad on neće imati kapacitet da značajno ugrozi pregovore. Naš cilj je da tokom ove godine rešimo bar neka od krupnih pitanja u dijalogu, jer bismo time pojačali našu poziciju na međunarodnoj sceni, olakšali život ljudi na KiM i u relaksiranijoj atmosferi mogli da uđemo u proces kandidature i izborni proces. Ova dva procesa nisu povezana s pregovorima, ali u Prištini postoji pogrešna percepcija da je dijalog organizovan da bi Beograd dobio kandidaturu – kaže Borislav Stefanović na pitanje Danasa da li bi i kako na dijalog uticali prevremeni izbori u Srbiji.

Kosovo tuži Srbiju?

Kosovska vlada namerava da protiv Srbije podnese tužbu Međunarodnom sudu pravde zbog zločina počinjenih devedesetih, čim to postane moguće, objavili su juče mediji u Prištini, pozivajući se na izjavu ministra pravde Hajredina Kučija. Za tužbu pred MSP protiv neke zemlje potrebno je ili da ste u članstvu UN ili strana potpisnica Statuta MSP. Kosovo nije ni jedno ni drugo, ali tužićemo Srbiju čim to bude moguće, rekao je Kuči.