Američki mediji (a i šira javnost pogotovu) odavno su raskrstili sa praksom da se ozbiljnije bave izbornim promenama po belom svetu. Eventualno odstupanje vezano je za vodeće Zapadne saveznike, susede i globalne ideološke rivale. I, to je to.
Srbija se nalazi u kategoriji država koje su ne samo na periferiji medijskog interesovanja, već se to uveliko prenelo i na kancelarije sa nadležnih vašingtonskih adresa. Ne iznenađuje stoga šta je – i koliko – s tih strana imalo da se kaže u poslednje vreme o našim političkim i kadrovskim rokadama od đurđevdanskih izbora naovamo.
Kada je o tome reč, kao veoma izvestan nagoveštaj prvih američkih reagovanja na finale tog procesa – posle Dačićeve promocije za novog premijera Srbije – može da posluži generalna procena da će u Vašingtonu sad uslediti period „čekati i videti“. Bar kad je reč o daljim perspektivama naših bilateralnih odnosa posle okončanja pomenutog ciklusa kompletnih promena na vrhu izvršne i zakonodavne vlasti u Beogradu.
To se, inače, i zvanično potvrdilo u petak popodne – samo nekoliko sati posle izbora nove koalicione vlade u Beogradu – prilično neuobičajenim ishitrenim kurtoaznim susretom američke ambasadorke u Beogradu Meri Vorlik sa novoizabranim predsednikom Savezne skupštine Nebojšom Stefanovićem. Vorlikova je tom prilikom prenela poruku koja se već uveliko šalje iz Vašingtona: o zainteresovanosti SAD za unapređenje i proširenje saradnje sa Srbijom, sa propratnim ukazivanjem na potrebu neophodnog poboljšanja odnosa u našem regionu – posebno započetog dijaloga sa Prištinom – a sve to u okviru postojeće operacije našeg uključivanja u EU.
Kreatori američke politike prema Evropi i našem delu Balkana (Gordon i Riker) boravili su nedavno u Beogradu i tom prilikom su, poznato je, uveliko razgovarali sa trilingom novih političkih lidera Srbije (Nikolić – Dačić – Vučić). Iz njihovog okruženja u Stejt departmentu, Danasu je sad potvrđeno da je hitni susret Vorlikove sa Stefanovićem predstavljao samo „još jednu manifestaciju želje i nastojanja SAD da Srbija, kao i ceo region, što pre postane deo Evrope, posle upravo završenog ciklusa fer i transparentnih izbora“.
Kosovo je, razume se, i u tom razjašnjenju iz Vašingtona dobilo posebno mesto – sa poznatim tezama i argumentacijom. Konkretno: SAD snažno podržavaju suverenitet, teritorijalni integritet i demokratski razvoj Kosova, ali se ne očekuje da će to uskoro učiniti i Srbija. I pored toga, čvrsto se veruje da je Srbiji potrebno da se „suoči sa realnošću“ povodom tog pitanja, što, pored ostalog, uključuje i rešenje kojim će se zaštititi sva prava Srba sa severa – u okviru Kosova kao budućeg člana EU.
Srbija kao „remetilački faktor“
Vodeći američki mediji uglavnom se drže svog kursa (iz Miloševićevog vremena) da tretiraju Srbiju kao „remetilački faktor“ na Balkanu. Pa je tako i njihova prezentacija naše nove političke panorame – što pokazuju izvodi koji slede – ostala veoma jednostrana i uprošćena. „Srbija je sa novom vladom stigla tamo gde je bila pre 12 godina“ (EjBiSi); „Bivša Miloševićeva partija i njihovi saveznici preuzeli su vlast po prvi put posle 90-ih godina, obeleženih ratovima, međunarodnim sankcijama i ekonomskim sunovratom“ (EnBiSi); „Zapad nervozno prati Dačićevo preuzimanje vlasti u zemlji koju je bombardovao NATO 1999. Srbija je danas suočena sa ogromnim izazovima rasprostranjene nezaposlenosti, usahlog budžeta, kao i sve dublje ekonomske krize i siromaštva“ (SiBiEs); „Dačić i ostali nacionalisti imaju jake veze sa Rusijom i najavljuju da bi mogli da odustanu od kandidature za EU, ukoliko bi to značilo njihovo odustajanje od Kosova“ (AP); „Dačić je ustoličen na čelu nacionalističke koalicije koja izaziva zabrinutost Zapada da bi Srbija mogla da skrene sa kursa priključenja EU“ (Čikago tribjun); „Dačić i ostali nacionalisti upadljivo nastoje da se distanciraju od ratne prošlosti, ali ne govore šta su oko toga pogrešili i kakve su pouke izvukli“ (Egzaminer).
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
