Srbija mora da menja svoju državnu politiku, i njen sadržaj i manir sprovođenja, da se oslobodi restlova politika Koštunice i Nikolića. Najnovija insistiranja Zapada rezultat su tragične neodgovornosti političkih elita i Beograda i Prištine da se okrenu životu ljudi za koje su politički odgovorni – ističe u razgovoru za Danas Čedomir Jovanović, predsednik Liberalno-demokratske partije, komentarišući praktično svakodnevne zahteve predstavnika SAD i Evropske unije da Beograd i Priština stupe u neposredan dijalog posvećen rešavanju „praktičnih pitanja“.
Šta stoji iza zahteva EU i Amerike da Beograd i Priština započnu direktne razgovore?
– Ceo region prividno politički drema i stoji, ali ispod površine kuva. Pošto dominantne političke elite nemaju potencijal da same pokrenu potrebne inicijative, onda se uključuje međunarodna zajednica. Za nas je pitanje do kada ćemo da se ponašamo kao nezrela društva, da sami tražimo tutora i kada nam on ne treba. Ne moraju, valjda, uvek Brisel i Vašington da pritiskaju srpske i kosovske političare, da ih teraju da rešavaju konkretne probleme. Dovoljno je da pogledaju na šta liči život koji propada oko njih. Nova inicijativa je pokušaj da se otvori potpuno zatvoreni proces rešavanja konkretnih problema koji opterećuju život na Kosovu, a s kojima se suočava međunarodna zajednica. Prištinske vlasti nisu preterano zainteresovane za jednostrano insistiranje na ulasku u razgovore o praktičnim pitanjima s Beogradom zbog toga što vide da ovdašnja elita i dalje insistira na staroj politici. Troše se meseci, sada već i godine, u očekivanju mišljenja Međunarodnog suda pravde. Kao da će to mišljenje, samo po sebi, rešiti problem Srba koji nemaju struju i vodu ili su primorani da čekaju signal srpskih telekomunikacionih kompanija, zbog toga što ih na tako nešto primorava zvanična srpska politika Reč je o tragičnoj neodgovornosti političkih elita i Beograda i Prištine da se okrenu životu ljudi za koje su politički odgovorni.
Kako Srbija da pristupi toj saradnji s Prištinom, a da praktično ne prizna kosovsku nezavisnost?
– Za LDP ne postoji takozvano posredno priznanje nezavisnosti. To je samo izgovor. Ljudi na Kosovu neće večito moći da žive odričući se osnovnih potreba, ugrožavajući živote svojih porodica, zbog toga što država, koja ovakva kakva je nije u stanju da im pomogne, to od njih traži. Put do rešenja problema Kosova i danas vodi preko Brisela, a ne preko Haga i unutrašnjopolitičke eksploatacije očekivanog mišljenja Međunarodnog suda pravde.
Da li postoji mogućnost da se ponovo pokrenu pregovori o statusu Kosova, nakon što MSP iznese svoje mišljenje o legalnosti proglašenja nezavisnosti?
– LDP smatra da je opasno stvarati nerealna očekivanja i dizati tenziju. Traženje mišljenja je legitimno, ali ne može ponuditi realno rešenje za Srbiju i region. Bez obzira na sadržaj mišljenja MSP, ono ne sme biti osnov za novi politički konflikt Srbije i njenih najznačajnijih zapadnih saveznika i suseda. Takav ishod saopštavanja mišljenja MSP priželjkuju oni političari prošlosti koji od građana, često uz pomoć aktuelne državne politike, pokušavaju da sakriju činjenicu da je sadašnji status Kosova cena njihove propale politike. Beograd treba da pomogne kosovskim Albancima i Srbima. Ako to nije u stanju, onda ne sme da ograničava kosovske Srbe. Ne sme da šalje zabrane, da opstruiše sve pokušaje tamošnjih Srba koji su delimično uspeli da svojim angažmanom utiču na sopstveni život.
Predsednik Tadić je najavio iskorak iz „konvencionalne politike“, kako bismo „od neprijatelja stvarali prijatelje“. Kako to tumačite?
– Ako je iskreno, onda bi taj iskorak morao da znači ono što LDP predlaže kao paket rešenja, promenu državne politike. I njenog sadržaja, i manira sprovođenja. Više vizije LDP, mnogo manje restlova politika Koštunice i Nikolića – to je recept koji bi pokazao da izlazimo iz “konvencionalne politike”. Moramo odmah da napustimo pogrešnu tezu po kojoj idemo prema EU “svojom brzinom”, a napredujemo tempom kornjače. Zašto izbegavamo NATO, iako svi znaju da je to prirodan i vrlo efikasan način za unutrašnje menjanje Srbije. Za modernizaciju, ali i kao direktno sredstvo da dobijemo kanal komunikacije i političke veze sa događajima na Kosovu.
Koliko je realna ideja o podeli Kosova i ko to zagovara, s obzirom da su protiv podele zvanično svi, ali kao da je „ispod stola“ to jedna od opcija?
– To je siguran put u stanje gde nas više niko neće razumeti, pa čak ni nominalno podržavati. Srbiji ne odgovara takav scenario. Osim što je osuđen na propast, on je i suprotan nacionalnim, ekonomskim, političkim, teritorijalnim interesima Srbije. Ono što izgleda kao primamljiva opcija može se pretvoriti, vrlo brzo i lako, u novu nacionalnu katastrofu. Za nju su oni koji su nas uništavali svojim ingenioznim nacionalnim strategijama, zasnovanim na običaju muljanja ispod stola. Ako danas može da se deli Kosovo, zašto sutra neko ne bi mogao da istakne zahtev da se deli Srbija, Bosna i Hercegovina, Kipar, Makedonija, Španija. Nije realno, a ni dobro za Srbiju, ništa što bi nas ponovo uvelo u tragediju crtanja granica na kafanskim salvetama, podele po liniji koja razdvaja porodice, uništava živote… nećemo novu “civilizovanu razmenu teritorija i stanovništva”, jer ona tretira ljude, njihove živote i sudbine kao brojeve.
Amerika spremna da posreduje
Priština – SAD podržavaju suverenitet i integritet Kosova, a spremne su da posreduju u dijalogu Beograda i Prištine o praktičnim pitanjima, rekao je juče u Prištini pomoćnik američkog državnog sekretara Filip Gordon. „Postoji jedan broj pitanja između Kosova i Srbije koji zahteva rešenje. Biće dobra stvar ako predstavnici Kosova i Srbije budu spremni da se sretnu i bave ovim pitanjima“, rekao je pomoćnik Hilari Klinton, koji će u okviru regionalne turneje posetiti i Beograd i Skoplje. Gordon je kao glavna pitanja koja treba rešavati naveo struju, pravosuđe, pitanje nestalih i izbeglica. R. D. – Beta
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
