Političko "piši, briši" po Ustavu

Većina stranaka vladajuće koalicije takođe se zalaže za reformu najvišeg pravnog akta, koji je dobio referendumsku podršku oktobra 2006, mada su daleko od konsenzusa o tome šta bi zapravo trebalo da se menja. Zanimljivo je da su danas za promenu Ustava mnogi od onih koji su ga pre četiri godine pisali ili podržavali – Nikolić i Vučić (pre četiri godine u SRS), DS, G17 plus, SPO. Dosledni su ostali DSS, LDP i LSV, dok se SPS za sada „drži po strani“.

Zamenik predsednika SNS Aleksandar Vučić rekao je juče da je reč o akciji borbe „protiv političkih privilegija“, u okviru koje ta stranka zahteva i da se Vlada Srbije smanji na 12 do 15 članova, da se ukine funkcija državnih sekretara, zatim da se ukine 100 od ukupno 130 državnih agencija i obezbedi jača kontrola javnih nabavki. Naprednjaci procenjuju da bi se na ovaj način godišnje uštedelo 300 do 500 miliona evra. Vučić je za B92 kazao i da ne zna da li će SNS dobiti podršku ostalih stranaka za inicijativu za promenu Ustava, pri čemu je istakao da ne dolaze u obzir izmene u vezi sa očuvanjem teritorijalnog integriteta zemlje, što podrazumeva i preambulu o Kosovu.

Članica Predsedništva DS Nada Kolundžija ocenila je da naprednjaci neće uspeti u nameri da se zbog broja poslanika menja Ustav. „Mislim da to rade isključivo zbog toga što pokušavaju da održe svoje stranačko i biračko telo aktivnim, a i sami znaju da ta akcija, tako izvedena, nema nikakav efekat sa stanovišta priželjkivanog rezultata“, rekla je juče Kolundžija. Kako je istakla, bilo bi bolje da SNS, ako zaista smata da se Ustav treba menjati, pokaže „političku spremnost za razgovor o svim elementima promene“ najvišeg pravnog akta.

Iz DS je ranije više puta rečeno da bi Ustav trebalo menjati, ali da je to mnogo kompleksnija tema od načina na koji ga tretiraju naprednjaci. I demokrate su uverene da je potrebno da se smanji broj poslanika u Narodnoj skupštini, ali i da je neophodno pojačati odredbe o decentralizaciji i odnosu međunarodnog i domaćeg prava.

Pored naprednjaka, za ustavne promene najglasnije se zalažu Ujedinjeni regioni Srbije, čija je stožerna stranka G17 plus. Osnovna ideja URS je regionalizacija i suštinska decentralizacija zemlje, između ostalog i formiranjem sedam „političkih“ regiona. Ovaj politički savez je najavio da će u toku 2011. pokrenuti debatu, i u široj javnosti i među političkim strankama, o regionalizaciji i prenošenju što više ovlašćenja na lokalni nivo.

Liberalno-demokratska partija, koja je pored Lige socijaldemokrata Vojvodine jedina vodila antireferendumsku kampanju u vreme donošenja Ustava, takođe je uverena da su promene potrebne. Poslanik LDP Bojan Đurić rekao je Tanjugu da bi Ustav trebalo korigovati u delu koji se odnosi na ljudske i manjinske slobode, evropske integracije, decentralizaciju, vraćanje imovine i izvorne prihode opština, reformu političkog sistema.

LDP smatra da je sporna i preambula o Kosovu, kao izraz „zakopavanja u napuštenu kosovsku politiku“. Slične stavove o preambuli imaju LSV i Srpski pokret obnove, ali najveće političke stranke i vlasti i opozicije veruju da odredbe o suštinskoj autonomiji Kosova unutar Srbije ne treba menjati.

Promeni Ustava protive se samo DSS i SRS, mada ni u SPS nisu oduševljeni najnovijim inicijativama. „Imamo Ustav, koji smo doneli pre četiri godine, a sada bi praktično svi da ga menjaju, i to one političke stranke koje su ga i pisale… To nije dobar put. O svim eventualnim slabostima Ustava trebalo je misliti i razgovarati pre nego što je 2006. teškom mukom usvojen… Ali, nije problem, možemo o svemu da razgovaramo, pa i o tome. Pre svega moramo da vidimo kakve se promene Ustava uopšte predlažu. Ako biste sabrali koje sve inicijative postoje, videćete da su neke od njih nespojive“, upozorio je nedavno u razgovoru za Danas predsednik SPS Ivica Dačić.