Sa ovom vladom, čeka naš loša 2011.

Iza njega su ostale depresivni paragrafi po kojima ćemo se u narednoj godini opet enormno zadužiti, platiti 2,5 milijarde evra propalom penzionom fondu u kojem nije ni počelo zavođenje reda, garantovati Jatu i Srbijagasu za 350 miliona evra potrošačkih kredita. Pitanje za građane je dokle će biti spremni da veruju državi da je bolje misliti stomakom nego glavom – ističe Čedomir Jovanović, predsednik Liberalno-demokratske partije, odgovarajući na Danasovo pitanje šta građani Srbije mogu da očekuju u nastupajućoj godini.

Koje ciljeve Srbija treba da ima u 2011?

– Da dobije pozitivnu odluku o kandidaturi što pre, a da za to vreme ambiciozno sprovodi unutrašnje reforme kroz koje bismo bržim evropskim integracijama išli u susret. Da odmah donesemo političku odluku da želimo u NATO. Mislim da Srbiji može dobro da krene, da bi ljudi koji ovde žive mogli mnogo bolje da iskoriste još uvek velike potencijale koje imamo, samo ako bi prestali da pristaju na vlast koja im nudi golo preživljavanje, kao i na ostatak opozicije koja nije sposobna da ponudi ništa osim vraćanja u prošlost ili kopiranja sadašnje neuspešne politike vlasti.

Kako biste rezimirali godinu na izmaku?

– Prosečna plata koja je pala sa 380 na 320 evra, inflacija koja je skoro duplo veća od planirane, investicije na istom nivou kao Crna Gora od koje je Srbija veća čak 15 puta, zaustavljena privatizacija, ekonomski populizam, udaranje glavom u zid u „kosovskoj politici“ kroz odluku Međunarodnog suda pravde. Stidljiva promena u spoljnoj politici i vezivanje za Evropu početkom jeseni, što je LDP snažno podržao, ali je i posle toga u vladajućoj koaliciji toliko primetno lutanje, popuštanje pred potrebom da se čuva podrška „na svim stranama“, uz nekoliko najkrupnijih skandala koji su vezani za ponašanje ministara spoljnih poslova i ljudskih i manjinskih prava.

Gde je LDP danas na političkoj sceni Srbije i kakva je ambicija stranke u narednih 12 meseci?

– Nikada nismo imali ambiciju da samoživo i sa udobne distance prigovaramo i uživamo u tome što smo nepogrešivi dijagnostičari. LDP je u završnoj fazi unutrašnje transformacije i sazrevanja u političku snagu i organizacionu mašinu koja će biti sposobna da okuplja oko sebe i odlučujuće utiče na formiranje vlade posle izbora. Mi smo alternativa vladi. Zbog toga smo nametnuli ideju afirmacije nove politike i nove ekonomije, koje daju odgovore na većinu pitanja pred kojima i vlast i opozicija uporno ćute. Mi smo, s druge strane, napravili važan politički kapital, podržavajući retke proevropske poteze traljave vlasti. U nekim drugim pitanjima, vlast je tražila i našla podršku za neke katastrofalne odluke kod drugih saveznika. Počev od prodaje NIS-a, zbog koje smo postali robovi u sporazumu s Rusijom. To je jedna od cena saradnje DS, DSS, naprednjaka i radikala. Kao i poraz kosovske politike ili Ustav koji su zajedno napisali.

U ovo vreme, za godinu dana, da li će se Srbija tek spremati za nove izbore ili ćemo imati potpuno novu vladu?

– Želimo da u 2011. godini dođemo do izbora u normalnoj atmosferi, a to nije moguće bez potvrde kandidature za EU. Do tada, svaka bi kampanja ličila na dosadašnje mučenje u predizbornim mesecima, bombardovanje ljudi besmislicama, takmičenje u lažnom patriotizmu, demagogiji, zamajavanju umornih ljudi. Nećemo kampanju u kojoj će biti moguće da DS zameni njihova piratska kopija s potrošenim satelitima. Mislim na naprednjake, koji politiku grade na upadljivom odsustvu stava o bilo kom pitanju.

Dokle će većinska Srbija da bude razapeta između DS i SNS, da praktično biva ucenjena izborom između „loših“ i „gorih“?

– Sve dok joj ne stvorimo priliku da bira između normalnih političkih ponuda, a ne između površnih parola. Niko u Srbiji nema dilemu da je loša vlada koju predvodi DS, ali isto tako svesni smo da je još gore po građane ono što nudi SNS. Srbiji treba politika koja je hiljadu puta bolja i brža i koja se bavi problemima ljudi. Zato su najveći protivnici moderne Srbije oni koji na silu pokušavaju da napravi dvopartijski sistem, izborni zakon koji će favorizovati velike i trome partije, lažnu stabilnost. Umesto toga, mi želimo takmičenju u drugačijoj atmosferi, rast podrške i kredit da sledeću vladu pravimo oko nekoliko tema – zaštita srednje klase, reforma školstva, podrška sposobnima, privatizacija, odustajanje od populizma gde država preuzima vlasništvo i obmanjuje ljude da će nam ona puniti stomak ako imamo komandnu privredu, državnu energetiku i Jat, mlekare, čipsare, poljoprivredne kombinate, staklare.

U idealnom slučaju, s kim bi LDP bio u vladi, a u realističnijem, s kim biste mogli da budete?

– Vlada s LDP neće moći da bude vlada zasnovana samo na ambiciji da se spreči neko drugi da dođe na vlast. Vladu s DS, koja nam jeste najbliža, ne možemo praviti na osnovama na kojima ona sarađuje s drugima. Jak LDP je izlaz i iz konfuzije DS-a. Naša je obaveza da pokrenemo resurse do kojih do sada nismo mogli da stignemo, glasove ljudi koje je prevarila ta politika prošlosti. Suština je u jasnom dogovoru oko poslova – niski porezi, pomoć mladima za prvi posao i prvi stan, jačanje konkurencije, sređivanje penzijskog fonda, afirmacija ljudskih prava, ulazak u NATO koji bi podigao investicije…

LDP traži da se rekonstrukcija Vlade Srbije obavi promenom premijera i „ključnih ministara“. Zašto vaša stranka, sa svega 12 poslanika u parlamentu, izlazi sa zahtevom koji samo lideri vladajuće koalicije i većina od 126 poslanika mogu da ostvare?

– Sadašnja vlada ima većinu, ali nema sadržaj. Zato LDP, bez obzira na broj poslanika i rejting, nikada nije želeo da ide lakšim putem. To što je premijer Cvetković čovek bez političke ambicije više ne može biti nikakvo opravdanje ni za njega lično, a još je manja uteha za ljudi koji ne mogu da dišu od tereta države. To je potpuno deformisalo sve naše institucije i sva očekivanja usmerilo prema predsedniku Tadiću. Pod plaštom neodgovornosti brojne su sistemske greške, ali i pojedinačni incidenti s teškim posledicama. Iza tih incidenata kriju se konkretna imena ministara, iako oni pokušavaju da se zaštite tom svojom zlatnom akcijom u koaliciji, činjenicom da se svaki problem gurne duboko pod tepih čim izbroje magičnih 126 zelenih tastera u Skupštini.

Šta smatrate najvećom greškom LDP u 2010?

– Sve dok se u potpunosti ne utvrdi istina o ubistvu Zorana Đinđića, bez obzira na stranački rejting ili poziciju, misija LDP će biti nedovršena iako na tome svakoga dana radimo, nekada tako što pokušavamo da ne ometamo istragu, nekada tako što svesno pristajemo da budemo mete. Godine naše borbe, konfrontacije s većinom koja je ćutala ili lagala o Zoranu i nama, ponovo aktuelizovane ali ne i procesuirane prijave koje smo mi i drugi podnosili, sve dok ne bude utvrđene pravna, politička i pre svega životna potpune istine koja je naša obaveza, mi nemamo pravo na zadovoljstvo.